Zapušteno poljoprivredno zemljište problem je sa kojim se suočava i oština Knjaževac. Od oko 50 hiljada hektara u privatnom vlasništvu obrađuje se svega jedna trećina, a situacija nije bolja ni na oko 15 hiljada hektara državne zemlje.

kancer-njiva-momcilo-mitreski-mineralno-dubrivo-radioaktivne-materije-1328585176-66441

Smanjenje broja stanovnika u selima i usitnjenost poseda neki su od razloga za takvo stanje, a lokalna samouprava na različite načine pokušava da oživi poljoprivrednu proizvodnju.

Neobrađenog poljoprivrednog zemljišta najviše je u brdsko-planiskim područjima knjaževačkog kraja. U selima bliže gradu situacija je bolja, ali i tamo ima zapuštenih parcela.

Saša Milkić iz sela Valevac koji sa svojom porodicom obrađuje oko pet hektara, smatra da je smanjenje broja stanovnika u selima glavni razlog zbog kojih njive prestaju da se obrađuju.

„Nema dovoljno naroda. Praznih kuća je sve više. Takođe, jedan od razloga je svakako i nezainteresovanost mladih da se vrate svom selu i ostvaruju dohodak poljoprivrednom proizvodnjom“, kaže on.

Osamdesetdvogodišnja Sofija Živković iz Valevca pomaže svojima koliko može da se imanje održi.

„Poljoprivredne poslove počela sam da radim od svoje desete godine. Oduvek sam imala volju da radim, a imam je i danas. Zdravlje me uglavnom dobro služi, ali sam ipak previše stara za sve to“, kaže ona.

Prosečna veličina njive u privatnom vlasništvu u Knjaževcu je svega devet ari, dok je 15.000 hektara državnog zemljišta razdeljeno na oko 40.000 parcela. Tako veliku usitnjenost poseda u lokalnoj samoupravi vide kao jedan od glanih razloga za zapuštanje zemljišta, pa se tako Knjaževac uključio u pilot projekat komasacije koji nemačka organizacija GIZ sprovodi u sedam opština u Srbiji.

Projektom je obuhvaćeno dve stotine hektara privatnog poseda u selu Vlaško polje, a u opštini kažu da u komasaciju treba uključiti i državno zemljište.

Prema rečima Saše Petrovića, pomoćnika predsednika opštine Knjaževac, samo ukrupnjavanje svog raspoloživog poljoprivrednog zemljišta stvara realnu osnovu za razvoj poljoprivrede u knjaževačkom kraju.

„Tek onda će biti i ozbiljnijeg interesovanja za obradu privatnog zemljišta kao i mnogo većeg interesovanja za uzimanje u zakup državnog  zeljišta“, objašnjava on.

U proteklih nekoliko godina davanjem u zakup aktivirano je nekoliko stotina hektara državne zemlje, a nabavkom sadnica i novčanom pomoći iz svog agrarnog fonda opština je stimulisala voćare da prošire plantaže. Velike nade u oporavak knjaževačke poljoprivrede polažu se i u kombinat „Džervin“, koji je posle prodaje ovog leta, otkupio prve količine višnje i šljive i započeo obnovu svojih voćnjaka na oko tri stotine hektara.

Izvor: rts