U staroplaninskom selu Balta Berilovac, podno Babinog zuba, nalazi se seoska prodavnica sa jedinstvenim nazivom“Gladna vrana“.
Po rečima sadašnjeg vlasnika prodavnice Vlastimira Videnovića, naziv prodavnice predstavlja zapravo uspomenu na ljude koji su proteklih decenija napustili svoj rodni kraj i trbuhom za kruhom preselili se u gradove.
Zajedno sa ljudima, koji su se selili u gradove ili inostranstvo, iz ovog sela nestale su i vrane.
Po Videnovićevim rečima, ova prodavnica je počela da radi daleke 1939. godine i to kao seoska zadruga.
„Zadnjih pet, šest godina ja držim prodavnicu. Naziv prodavnice predstavlja uspomenu na sve ljude koji su nekada živeli ovde, na naše rođake, prijatelje, poznanike koji su napustili rodno selo. Zajedno sa ljudima otišle su i vrane. Prošle godine su selo napustile i zadnje dve vrane koje sam ja hranio. Zbog karakterističnog naziva i prodavnica je postala prepoznatljiva među prolaznicima i postala svojevrstan zaštitni znak čitavog kraja“, kaže Videnović za Tanjug.
Od nekadašnjih hiljadu stanovnika, Balta Berilovac trenutno ima nešto više od stotinu žitelja. Uprkos tome, Videnović kaže da su ljudi ovde optimisti i da su sve oči uprte u razvoj turizma na Staroj planini, pa je sve više povratnika.
„Ja sam 29 godina radio kao električar u fabrici. Ostao sam bez posla, vratio se na selo i otvorio prodavnicu. Nadamo se da će turizam da zaživi ovde jer bi onda seljaci mogli da prodaju svoje proizvode i žive od toga umesto da preživljavaju“, kaže Videnović.
Prodavačica u „Gladnoj vrani“ Snežana Penčić takođe je povratnik. Radila je u rudniku u Majdanpeku, ali je ostala bez posla i vratila se sa svoja dva sina u Balta Berilovac. Sinovi su posao našli u hotelu na Staroj planini, a ona u prodavnici.
„Tu sam već četiri godine. Pored posla u radnji, bavim se i organskom proizvodnjom hrane, izradom suvenira. Snalazimo se. Pokušavam polako da renoviram kuću, jer planiram da se bavim u dogledno vreme seoskim turizmom“, kaže Penčićeva.
Posla se latio čak i starina Dušan Stefanović, osamdesetpetogodišnjak koji je kao trgovac počeo da radi odmah posle oslobođenja od Nemaca. Deka Dušanu, iako je u poznim godinama, ne pada teško da i po ciči zimi gotovo po ceo dan stoji uz tezgu pored puta ka Babinom zubu i prodaje proizvode domaće radinosti, prirodne sokove, džemove, slatka i suvenire.
„Radio sam 39 godine kao trgovac. Sada sam u penziji, ali pomažem mladjima. Ide po malo prodaja, ljudi prolaze ovde, na putu smo. Stanu, neko kupi, neko samo prodje i tako. Malo bolje se živi, napravljen je put za Babin zub. Bolje je nego pre deset ili petnaest godina“, kaže deka Dušan koji je nakon oslobođenja kao trgovac radio u obližnjoj Kalni, Knjaževcu, Nišu i drugim mestima.
Meštani Balta Berilovca, ne bez razloga, nadaju se da će se sve veći broj mladih ljudi vraćati u selo, a sa ljudima, vratiće se, nadaju se meštani, i vrane u Balta Berilovac.
