Živela sam 18 godina u Knjaževcu i nikada ozbiljno nisam shvatala postojanje aerodroma. Ipak, Vikipedija tvrdi drugačije – postojalo je nešto što se zove Knjaževac airport.
Nažalost, poslednji pilot u gradu umro je pre nekoliko godina. Kažu da je on poslednji leteo jedinim avionom koji je sačinjavao flotu nesuđenog aerodroma.
Planovi za izgradnju aerodoma ostali su samo na papiru, a od sportskog aviona PZL-104 Wilga 35Akoji je kasnih osamdesetih 20. veka kupila lokalna samouprava, a koji je, kako se danas priča po selu, tada vredeo čak 60,000 dolara, ostala je olupina. Cinici se i danas smeju na pomen aviona iz Minićeva, sela pored Knjaževca, i pričaju mi da nikada ničemu nije služio. Planove lokalne uprave, da se letelica koristi kao poljoprivredni avion niko, za par godina, koliko se uzdizao u nebo, nije sproveo u delo.
Entuzijasti mi kažu da su ga koristili za obuku padobranaca i „paradiranje“ za vreme lokalnih vašara, ali i da su postojali „veliki planovi“ da se izgradi regionalni aerodrom sa koga bi se prevozila roba iz knjaževačkih fabrika koje su nekada radile punom parom, „čak do Amerike“.
I danas je avion na istom mestu na kom sam ga prvi put videla sa pet godina. Samo se dodatno raspao. Meštani iz okolnih kuća mi kažu da ga već godinama, deo po deo, „rasklapaju“ lokalni lopovi i preporodaju ulov kao staro gvožđe. Drugi kažu da pokušavaju da nagovore ljude iz lokalne uprave da ostatke aviona restauriraju i premeste ispred obližnje seoske škole. Stanari kuća tik pored njive na kojoj se nalazi kažu da su avion danas i deca zaboravila – više ne dolaze da se igraju rata.
Izvor: VICE