Preko 1,7 miliona penzionera, čija je trenutna prosečna penzija 23.462 dinara, iščekuje konačnu odluku o povećanju penzija krajem ove ili početkom 2017.
Za sada u igri su dve mogućnosti: povećanje penzija od januara naredne godine za nekoliko procenata ili jednokratna pomoć pred Novu godinu u iznosu od 5.000 do sedam hiljada dinara.
Ni jedno ni drugo nije ono što penzioneri žele i očekuju, ali jeste više nego što im je obećavano i što su mislili da će im se ove godine dati.
Računica između najavljenog povećanja od nekoliko procenta i jednokratne pomoći je otprilike ista, ali razlika je u tome što se jedno dobija odjednom, a drugo se dobija 12 meseci. Jer, ako je tačno da bi država, kojoj je to lakši i bezbolniji način, odlučila da svim penzionerima dodeli jednokratnu novčanu pomoć između 5.000 i 7.000 dinara, penzioneri bi zapravo dobili povećanje koje, kada se podeli na 12 meseci, znači da mesečno dobijaju između 410 i 580 dinara.
S druge strane, ukoliko su tačne prognoze da bi povećanje penzija moglo biti jednako rastu BDP odnosno između 2,5 i tri odsto, onda to znači da bi penzioneri dobili povećanje od 585 do 702 dinara mesečno. Doduše, ova druga varijanta kada je prosečna penzija veća za tri odsto malo je veća nego ono što bi penzioneri dobili kada bi im država dala jednokratnu pomoć od 7.000 dinara.
Dok se prave računice šta je bolji i čemu bi se penzioneri više obradovali, ne sme se smetnuti sa uma da je sve još uvek u domenu najava i mogućnosti. Naime, nijedan državni organ ili ministar nije izašao u javnost sa bilo kakvom računicom osim sa najavom da će zbog dobrih ekonomskih rezultata penzije naredne godine, složio se sa tim MMF ili ne, biti nešto veće.
Koliko je to nešto veće ne zna se. Ekonomisti su spremni da kalkulišu, ali su saglasni da povećanje ne može biti veće od privrednog rasta odnosno od tri odsto. Tako ekonomista Ivan Nikolić pretpostavlja da će povećanje penzija biti veće od prošlog puta, kada su penzioneri dobili 1,25 odsto, ali tvrdi da to povećanje neće ići iznad privrednog rasta koji procenjuje na tri odsto.
Slično misli i ekonomista Milojko Arsić, koji kaže da procente povećanja traba tražiti između rasta BDP-a od tri odsto, uz godišnju inflaciju od jedan odsto, što u zbiru znači da nije realno očekivati povećanje veće od četiri odsto. Po njegovom mišljenju, da bi došlo do većeg povećanja penzija, privredni rast mora više godina biti oko pet odsto ili više, jer bi samo to stvorilo mogućnost da prosečna penzija dostigne 300 evra.
Fiskalni savet Srbije, a slično razmišljaju i predstavnici MMF, smatraju da penzije naredne godine ne smeju da se povećavaju uz podsećanje da se one i dalje u velikom procentu finansiraju iz državne kase i da takvo stanje nije održivo. Računice Fiskalnog saveta pokazuju da su najveće uštede u dobrostojećem državnom budžetu ipak ostvarene zbog umanjenja plata u javnom sektoru i penzija i da bi svako njihovo povećanje ili pokušaj da se vrate u prvobitno stanje značilo poništavanje mukotrpne finansijske bitke.
Za razliku i od jednih i od drugih, penzioneri traže samo ono što im Zakon o PIO, čiji je jedan deo privremeno zarad finansijske konsolidacije obustavljen, obezbeđuje, a to je da rast penzija prati rast troškova života. Kako upravo to što po zakonu traže izostaje već četiri godine, jer od 2012. se penzije ne usklađuju sa inflacijom, oni bi želeli da im niko ne daje milostinju već da se lepo izračuna koliko im za te četiri godine pripada i da samo to dobiju. A to je mnogo više i od mogućih dva i po i tri odsto i od jednokrane pomoći između 5.000 i 7.000 dinara.
(Izvor: Nova ekonomija)
