Proslavom Božića obeležava se uspomena na dan rođenja Isusa Hrista, a u našem narodu ovaj veliki praznik vezuje se za najlepše običaje i obrede koji su se održali i dan danas.

Badnji dan, 6. januar

Dan uoči Božića zove se Badnji dan. Božić je poseban dan i izdvaja se od drugih najpre po načinu svetkovanja.

Badnji dan je svoj naziv dobio po badnjaku – mladom hrastovom, odnosno cerovom drvetu koje se tog dana rano ujutru seče u šumi i donosi pred kuću. Badnje drvo sedi pred kućom do uveče uveče, a onda se njime loži vatra.

Na Badnji dan se takođe loži vatra i peče pečenica, a domaćice pripremaju bogatu trpezu za Božić.

Badnje veče

Po prvom mraku domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu, a domaćica u slami, koja simbolizuje jasle u kojima je rođen Isus Hrist, sakriva slatkiše i sitne poklone. Običaj je da mala deca pijuču kao pilići dok traže sakrivene slatkiše i darove.

Usleđuje okupljanje porodice oko posne trpeze na kojoj su najčešće pasulj prebranac, sveža ili sušena riba i obavezno posna pogača.  

Hrastova grančica i mala količina slame stavi se ispod slavske ikone, a potom se zapale sveća i kandilo, što simbolizuje vatru i ognjište, a kuća se tada okadi tamjanom.

Badnje veče praktično spaja Badnji dan i Božić.

Božić, 7. januar

Najradosniji praznik kod Srba slavi se tri dana.

Božić je praznik dece i roditeljstva i  tog se dana obavezno okuplja porodica i obilaze najbliži rođaci.

Rano ujutru,  7. januara, ukućani oblače svečanu odeću  i odlaze u crkvu na Božićnu liturgiju. Jedni druge pozdravljaju rečima „Hristos se rodi!“ – „Vaistinu se rodi!“.