– Lanjske zime stoka iz obora nije puštana gotovo dva meseca, jer je zima bila sve „okovala“. Pritom, najniže temperature su bile baš u sezoni jagnjenja, pa niko nije smeo da rizikuje… Tokom prošlog januara, zbog snega do kolena, mnogi su jedva pratili staze kako bi stigli do udaljenih pojata i štala. Tada je hrana išla „kao alva“, a sada je sve drugačije i već oko 10 sati, kada sunce sa pašnjaka „skine“ inje, stoka može da izađe na livade i napase se suve trave. To znači da štedimo seno, a za prihranu koristimo kukuruz ili žito. Sve u svemu, deo skromnih zaliha će preteći za sledeću godinu, pod uslovom da je seno lepo spakovano i pokriveno, ili balirano. Ako nije, zahvati ga plesan i više nije za upotrebu – objašnjavaju Ljubomir Kostadinović i Svetomir Stojanović iz srednjovisočkog sela Pokrevenik.

Tokom toplih dana, kada dnevne temperature premaše desetak stepeni, ovce manje jedu, a odgovara im i izlazak na svež vazduh – posebno ako zimuju u niskim i zagušljivim štalama…

Još veće uštede, saznajemo, postižu se kod koza koje ovde nazivaju i sirotinjskim kravama. Kako kažu ovdašnji ljudi, ove životinje po čitav dan mogu da brste po obližnjim grabovim šumama koje su kao stvorene za njih, pa otuda u svakom staroplaninskom stadu poslednjih godina ima i po nekoliko koza. Jer, prohtevi su im znatno skromniji, a daju više mleka, pa ima i domaćina koji su se odlučili samo za njihov uzgoj – pronašavši računicu u plasmanu i preradi kozjeg mleka.

„REPRIZA“ 

IAKO je stada i stočara iz godine u godinu sve manje, ljudi na Staroj planini se sećaju da je topla zima domaćinima bila dobrodošla i 2009, kada je prvi sneg pao tek početkom januara i ubrzo se otopio…

Izvor: Večernje novosti, V. Ćirić