Tikvice se u svetu uzgajaju na oko 650.000 ha. Sa te površine se godišnje ubere preko 7,5 miliona tona, uz prosečan prinos od 12 t/ha. Tikvica je jednogodišnja povrtarska kultura, čiji je koren razgranat i većim delom se nalazi u površinskom sloju zemljišta. Listovi su krupni, najčešće tamnozelene boje ili sa svetlim pegama između žila. U tehnološkoj zrelosti, plod je najčešće svetlozelene ili tamnozelene boje, dužine 15 – 20 cm. U punoj fazi zrelosti, plod dostigne dužinu i do 80 cm, dobije žutonarandžastu boju i kora mu bude tvrđa. Postoji nekoliko vrsta tikvica, a svaka vrsta se razlikuje po obliku (najčešće duguljaste kao krastavac, ali i okrugle ili oblika flaše), boji (žute, zelene i svetlo zelene), veličini i ukusu. Tikvica je cela jestiva – i kora, meso i cvet (u italijanskoj i francuskoj kuhinji) i semenke. Seme tikvice je spljošteno i ovalno. Uz pravilno čuvanje zadržava klijavost oko pet godina.

Tikvice su iz iste porodice kao lubenica i krastavac. U ishrani se najčešće pripremaju u supama i čorbama, punjene tikvice, pečene na roštilju, kuvane na pari, u salatama, a koriste se čak i u pripremi pita i kolača.

Za proizvodnju tikvica najbolja su plodna i humusna zemljišta, koja su na jesen dobro pripremljena, što podrazumeva đubrenje stajnjakom. Tikvice vole svetlost, mada uspevaju i na senovitim lokacijama. Najbolje je sunčano mesto zaštićeno od vetra. Navodnjavanje tikvica treba obaviti, ako je moguće bar jednom nedeljno, jer zbog velike lisne mase biljka traži više vode. Tikvice se gaje u plodoredu i na istu parcelu ne bi trebale da se sade, bar naredne tri godine.

Tikvice se na proleće seju od kraja aprila do polovine maja meseca.

Vrste koje su žbunaste, seju se na razmak 120 x 60 – 80 cm, i to u kućice, po tri semenke, na dubini od 3 cm. Za brže klijanje, držite semenke jedan dan u mlakoj vodi pre setve. Kada nakon nekoliko dana niknu, najbolje biljke se ostavljaju, a ostale eliminišu. Tikvice se beru svakodnevno, jer češća berba podstiče biljke na formiranje novih cvetova, pa se tako povećava i prinos. Jedna biljka može dati od 20 do 30 plodova, dok u zaštićenom prostoru se ostvaruju duplo veći prinosi.

Zbog visokog sadržaja vode i nežnog tkiva tikvice se teško čuvaju. Na temperaturi od 10 °C i uz relativnu vlažnost vazduha od 95 %, moguće ih je čuvati svega jedan dan.

Sorte tikvica:

CORA F1 – rani hibrid sa plodovima ujednačene veličine. Ovaj hibrid je namenjen za uzgoj u zaštićenom prostoru, a može se uzgajati i na otvorenom.

ELITE F1 – vrlo rani hibrid sa bujnom stabljikom. Plodovi su zelene boje sa svetlim pegama. Ima dug period plodonošenja. Hibrid je namenjen za uzgoj na otvorenom, kao i u zaštićenom prostoru.

SOFIA F1 – hibrid koji se lako prilagođava različitim vremenskim uslovima. Vrlo rana sorta sa bujnom

stabljikom.

Proizvodnja u zaštićenom prostoru obezbeđuje brži rast i razvoj plodova, zbog stabilnih uslova i više temperature. Plodovi stižu ranije za berbu, za razliku od onih koji se uzgajaju na otvorenom prostoru, što omogućava i bolju cenu na tržištu. Velika prednost je i to što je u plastenicima uglavnom rešen sistem za navodnjavanje, jer tikvicama treba dosta vode, kako bi dobro napredovale.

Izvor: Domaćinska kuća, autor: S.K.