Nikola Jakov, rođen 3. decembra 1987. godine u Knjaževcu, nestao je u sumrak 11. januara 2004. godine u 18.15, u vreme najgore hladnoće.

Prema rečima njegove majke Svetalne Jakov, Nikola je dobio poziv od svog druga Stefana Jakovića i već u 18.30 h je izašao iz stana u ulici 9. brigade. Te kobne večeri se nije vratio kući, a nestanak je prijavljen sutradan.

Nikola je u to vreme bio učenik Srednje tehničke škole u Knjaževcu, smer mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje.

Ono što se tad dogodilo ovom šesnaestogodišnjaku dešava se svakodnevno na ulicama.

– Sumnjam na jednu osobu iz našeg okruženja. Neću da ga imenujem. Mislim da je taj monstrum vrbovao mog sina jedno godinu dana. Bio je blizak sa mojom porodicom, a nismo ni pomišljali da ima zadnje namere. On je uzeo karticu iz telefona mog sina i ubacio u svoj telefon. Njemu je policija oduzela taj telefon. Zamislite, on je na slobodi sad. Šeta se po Evropi, po Srbiji. Šest meseci je u selu kod Knjaževca, šest meseci je u inostranstvu – započinje priču razočarana majka.

Iako za razloge nestanka nema objašnjenje, pretpostavlja da je u pitanju trgovina ljudima ili rad s drogom:

– Ovo je klasična navlakuša. Verujem da je moj sin sad živ i da je ubačen u neku kombinaciju. Bio mi je sumnjiv, pa sam ga testirala na drogu, a rezultat je bio negativan.

On bi sada imao 31 jednu godinu, to je zreo čovek. Koliko puta mi se učinilo da sam ga videla kad odem u Niš. Pritrčim ka jednom momku i ubzo shvatim da to nije moj sin – priča kroz plač nesretna majka Svetlana.

Kad je pre 20 godina Svetlanin suprug poginuo radeći u rudniku, ona je ostala sama sa dvoje dece, Nikolom i Danijelom.

Sama je tražila pomoć policije i tužilaštva u Knjaževcu i u Beogradu, ali je sve ipak ostalo na rečima da će biti prosleđeno dalje.

Osećala je Svetlana da se niko nije dovoljno zauzeo za slučaj nestalog dečaka i da tu nešto ne štima:

– U to vreme 2004. godine, ako se sećate, bila je smena vlasti . U tom „praznom hodu“ ništa nije funkcionisalo. Ništa nije bilo formirano. Baš taj momenat je za tu osobu bio pogodan da odvlačenje mog deteta. Smatram da policija nije dala sto posto sebe i da posao nisu tada uradili kako treba, jer da su uradili, on bi bio pronađen odmah. Posao je urađen ofrlje i polovično – tvrdi Svetlana i dodaje da je osumnjičeni i te kako uticao na državne organi i sve ih nahranio parama i tako ućutkao nadležne iz svih struktura.

Reči koje Svetlana nikad neće zaboraviti jeste odgovor tadašnje tužiteljke iz Knjaževca, čije ime takođe ne želi da spominje. Taj odgovor je svaki dan zapisivala na papiru kako ne bi zaboravila reči koje su joj parale i srce i dušu:

– Vi se, gospođo, ne vodite više kao oštećena strana zato što je vaše dete u međuvremenu napunilo 18 godina i mi tu ništa ne možemo – prepričava nam Nikolina majka.

Iako je Svetlana smatrala da ljudi s vrha tadašnje vlasti pored svojih poslova rade opasne stvari, kako kaže, nije odustajala od potrage.

– Kakve sve kriminalce nalaze na aerodromima, hipermarketima. Najveće zlotvore na kugli zemaljskoj su pronašli jer su hteli, samo mog sina ne mogu da pronađu – besna je bila Svetlana koja je od muke i tuge u međuvremenu obolela.

– Ja sam relativno mlada žena, rođena sam 1961. godine i obolela sam od njegovog nestanka. Imam tumor na dojci, kamen u bubregu i lečim se na neuropsihijatriji. Išla sam i kod vračara i vidovnjaka. Niko ništa nije mogao da mi kaže o mom sinu. To su sve prevaranti koji uzimaju pare – jada se majka koja se svaki dan kroz glavu prolazi sve i svašta.

– Ne prođe dan, a da ne pomislim gde je moj sin i šta radi.

Razlozi nestanka maloletnika, ali i starih osoba, uglavnom su finansijske prirode. Beže zbog dugova, neki budu nađeni pošto izvrše samoubistvo, drugi zbog lošeg odnosa u porodici, a nekima policija nikad ne uđe u trag, pa se za njih pretpostavlja da završe u lancu trgovine ljudima.

– Nas troje smo solidno živeli. Ništa kao majka nisam pogrešno uradila, nikom nisam loše učinila. Nikoli nisam ništa loše učinila, niti osobi koja je osumnjičena. Nisam bila loša prema mom sinu nikad – kaže Svetlana.

Nikola Jakov je evidetiran u registar nestalih Srbije, ali majka Svetlana dalje od toga ne može:

– Zaista nemam finansijskih sredstava za potragu preko nekih drugih kanala, da na primer angažujem privatne detektive – završava priču unesrećena žena koja nas je zamolila da privredemo priču kraju jer se ne oseća dobro.

Nakon potresnih vesti o smrti Tijane Jurić i pevačice iz Borče Jelene Marjanović, ponovo su se pokrenula pitanja o bezbednosti i načinu alarmiranja javnosti u slučaju nestanka osoba.

Fondacija Tijana Jurić, koju je osnovao otac Igor Jurić, bori se za uvođenje sistema za uzbunjivanje AMBER Alert koji bi se u Srbiji zvao TIJANA Alert, a podrazumevao bi hitnu reakciju u slučaju nestanka deteta objavljivanjem informacije i postera sa slikom deteta putem svih kanala komunikacije.

U takvim situacijama, prekidaju se medijski programi, objavljuje se poster u svim štampanim medijima, na online portalima, društvenim mrežama, led bilbordima.

Možda bi, da je to učinjeno, i Nikola Jakov brzo bio pronađen.

Piše: J.Č. / preuzeto sa sajta: Esspreso