Sutra su zimske zadušnice. Padaju se pred praznik posvećen Svetom Dimitriju, Mitrovdan, pa su u narodu poznate i kao Mitrovske zadušnice. Običaj je da se na ovaj dan posete grobovi preminulih, osvešta hleb, žito i vino i razdeli hrana sirotinji. U crkvama se služi i Sveta Liturgija za upokojene.

Crkva je ustanovila posebne dane kad se sećamo naših dragih pokojnika i obilazimo njihove grobove. Zadušnice su dan za duše preminulih. Uvek padaju u subotu, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo preminulih. Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito – koljivo. Žito nas simbolično podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca. Žito je simbol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog.

Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha. Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: „Ja sam svetlost svetu.“ Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih. Sveća je malena žrtva Bogu, koji se za nas žrtvovao.

Daće i podušja se daju da se sirotinja nahrani i u molitvama pomene pokojnika. Sveštenici podsećaju da umesto na nehrišćanske gozbe, novac treba da se upotrebi u plemenite svrhe i to prema mogućnostima. Koliko ko može, treba da pomogne nekom kome je pomoć potrebna. Na zadušnice se ide u crkvu, gde se služi Sveta Liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito. Posle službe se ide do grobova pokojnika. Tamo se pale sveće, a sveštenik služi mali pomen i okadi grobove. Na zadušnice se deli milostinja. U vranjskom kraju, običaj je da se na selu izlazi na groblje petkom, a u gradu subotom kada je velika gužva i zbog pijačnog dana.

Izvor: VranjskaTv