Tri mlade osobe u sredu su izvršile samoubistvo u Beogradu. U Batajnici se obesila maloletna devojka, 25-godišnji mladić je iz karabina pucao sebi u glavu, a jedna devojka je skočila sa zgrade. Posledice pandemije osećaćemo jako dugo smatraju stručnjaci i podsećaju da je Nacionalna linija za psihosocijalnu pomoć tokom epidemije 0800-309-309.
Odmah iza saobraćajnih nesreća, samoubistvo je drugi najčešći uzrok smrti mladih uzrasta između 15 i 29 godina. Samoubilačkim mislima sklone su osobe s psihičkim problemima, ali mogu da utiču i drugi faktori – upotreba opijata, izolacija, gubitak posla, smrt člana porodice, prekid ljubavne veze.
„Već više od godinu dana živimo u jednoj neizvesnosti, krizi, koja je uzrokovana kovid pandemijom. Sve je na nekom čekanju, drugačiji način edukacije, školovanje, nemogućnost završavanja započetih procesa, napredovanja, karijere, stvaranja porodice, ostvarivanja roditeljstva, planiranja, sve to dovodi do strahova, opšte uznemirenosti, baš zbog toga što ništa ne može da se predvidi“, navodi psihijatar dr Marjana Trkulja.
Zbog većih strahova veći je i broj studenata koji su pokucali na vrata psihijatra Studentske poliklinike.
„Pre svega usamljenost, koja se javlja kao posledica. Takođe, ukazao bih na to da su mladi populacija koja su u svom biološkom zenitu. Oni imaju težnju za druženjem, težnju za socijalizacijom, za takmičenjem, igranjem i za sve su to uskraćeni. To su te tegobe koje su pre svega povezane sa strahom, a ima i ovog drugog dela i depresivnog dela, tako da ih ima više i teža je klinička slika“, ističe dr Miodrag Stojanović iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Beograda.
Slika istraživanja pokazuje da je pandemija najviše pogodila mlade uzrasta između 25 i 30 godina.
„Zato što su oni negde završili školovanje pa se sada postavlja pitanje da li su to oni mladi koji prvi put izlaze na tržište rada pa osećaju nesigurnost i nezadovoljstvo s obzirom da u ovim uslovima je bilo teže pronaći posao, da li je su to mladi koji su već na tržištu rada i stekli su finansijsku nezavisnost, međutim su izgubili ili je ugrožena usled pandemije. Takođe to su i oni mladi koji su sada prvi put roditelji pa samim tim brinu i za egzistenciju nekih drugih“, napominje Ana Jokić iz Krovne organizacije mladih Srbije.
A kako da drugi primete da u svojoj porodici ili okruženju imaju osobu kojoj je pomoć potrebna?
Odgovor na to pitanje nije jednostavan, poručuju stručnjaci. Najefikasniji recept je, kažu, kontinuirana podrška i razgovor sa mladima.
„Ono što je bitno u svim ovim situacijama, odnosno sve ovo što utiče na mlade jeste dostupnost servisa i usluga za mlade, posebno oni koji se odnose na mentalno zdravlje. Takođe, bitan je i broj kadrova koji bi mogao da adresira ovu temu“, dodaje Jokićeva.
Kadrova nema dovoljno. Srbija ima tek 47 specijalista psihijatrije koji se bave decom i mladima, što znači jedan lekar na više od 27.000 dece i adolescenata.
