Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik Svetog Stefana letnjeg ili kako se još naziva Sveti Stefan Vetroviti. Verovanje je da bi se na ovaj praznik trebalo čuvati vetra.
Na današnji dan SPC obeležava prenos moštiju Svetog Stefana, Prvog velikomučenika na Sion gde su i sahranjene.
Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje, a 40 hramova u Srbiji nosi njegovo ime.
Slavu Svetog Stefana slave manastiri Hopovo, Lipovac, Banjska, Koporin, Lepenac, Slanci kod Beograda, kao i manastir u Somboru.
Vernici se Stefana Vetrovitog plaše, i poštuju ga da im vetar ne bi oduvao seno, slamu i doneo razne bolesti.
Verovanje je da se na današnji dan treba čuvati vetra.
Kako kaže biblijsko svedočanstvo, Sveti arhiđakon Stefan bio je, kao i dvanaest velikih apostola, nadahnut silom Duha Svetoga.
Činio je mnoga čudesa, pomagao ljudima i sva njegova dobra dela pominju se u Svetom pismu Novog zaveta.
U toj prvoj godini po stradanju i Vaznesenju Hristovom, Sveti Stefan je snagom svoje vere, svojih reči i dela podsećao na reči zakona i proroka Starog zaveta i dokazivao Jevrejima, svojim sunarodnicima, da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog toliko vekova.
Kao propovednik u Jerusalimu izveden je iz grada i kamenovan do smrti, te se zato naziva i Prvomučenik Stefan.
Primorci današnji praznik smatraju mornarskom slavom, jer im Stefan Vetroviti daje vetar za njihova jedra.
Mornari veruju da upravo Sveti Stefan daje brodovima dovoljno vetra za jedra na njihovim brodovima.
Isto veruju i mlinari pa ga slave u vetrenjačama.
