Današnji, zimski Krstovdan, slavi se kao uspomena na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi.

Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji je i krstio sina Božijeg u reci Jordanu.

Jesenji Krstovdan, 27. septembra po novom kalendaru, obeležava uspomenu na pronalaženje Časnog Krsta na Golgoti na kojem je razapet sin Božiji.

Na ovaj dan, posle liturgije, u hramovima se obavlja i čin vodoosveštavanja, sutra na Bogojavljenje, voda se osveštava i van hrama, na rekama i drugim otvorenim mestima.

Od Božića do Bogojavljenja mrsni su svi dani, ali se na Krstovdan, ma koji dan od ponedeljka do petka bio, strogo posti, na vodi. Ukoliko padne u subotu i nedelju, post je razrešen na ulje.

Ovim postom se pripremamo za praznik Bogojavljenja i za pijenje bogojavljenske vodice.

U našem narodu se veruje da se večeras u ponoć, pred Bogojavljenje, otvara nebo i da se Bog javlja ljudima. Čeka se ponoć, a tada uz molitvu treba izgovoriti želju.

Šta prema verovanjima i običajima treba da uradite

Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije, na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.

Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u srpskom narodu ostala izreka: „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“.

Koji vetar duva na Krstovdan, veruje se, taj će najčešće duvati tokom godine.

U Sremu se govorilo da se ovoga dana vetrovi krste (tj. ukrštaju, duvaju jedan drugome u susret), pa koji nadjača.

U dvanaest dana, počinjući od Božića, zaključno s Krstovdanom, ogleda se dvanaest meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.

Na Krstovdan su se, prenose hroničari, jeli ostaci badnjedanskog pasulja i – spremane su pihtije, ali su ih, kako je Krstovdan posni dan, jeli sutradan, na Bogojavljenje.

Izvor: RTS