Nema tragača za zlatom od Makedonije do Dunava i Morave a da nije čuo i snio o najvećem blagu ikada zakopanom na ovim prostorima – blagu popa Martina Himovića.
O popu Martinu Himoviću postoje brojne legende sa obe strane Stare planine – u Bugarskoj i Srbiji.

Iako se one delimično razlikuju po pitanju porekla popa Martina, suština je svuda ista: pop Martin Himović ostavio je za sobom neverovatno blago, oteto iz turskih karavana koji su prenosili sakupljeni harač. Blago je zakopano na 62 lokacije, o čemu je sam pop Martin ostavio zabeleške. Problem je što najveće riznice imaju skrivene zamke koje mogu da ubiju čoveka i što su Martinovi zapisi pisani kao svojevrsne zagonetke.

Pop Martin Himović je iz Hercegovine pred najezdom Turaka došao u naše krajeve zajedno sa ženom Vidom i ćerkom Zlatom. Naselio se u malom selu koje se tada zvalo Umaguska , a koje danas više ne postoji. Selo je bilo blizu Poganovskog manastira tako da je pop tu išao na bogosluženje.

Jednog dana, dok je Martin bio u manastiru, Turci dođu u Umagusku i njihov vođa siluje Martinovu ženu. Vida, zbog sramote, otima Turčinu nož iz pojasa i ubija prvo njega pa onda sebe. Martin je ženu sahranio u dvorištu kuće koju je naselio i sa ćerkom Zlatom godinu dana svakodnevno išao na njen grob. Za to vreme ćerku je učio korišćenju oružja. Kada se navršila godina od smrti njegove žene, pop Martin je skinuo crkvenu mantiju, obukao srpsko narodno odelo i krenuo u krvavu osvetu Turcima zajedno sa ćerkom i družinom od 40 hajduka koju je sakupio. Družina je živela u pećinama, presretala turske karavane koji su u Istambul prevozili sakupljeni novac od poreza. Činili su to od današnjih Žagubice, Jagodine, preko Zaječara i Knjaževca, do Pirota, Niša i Vranja.

Sakupio je pop Martin sa svojom družinom neslućeno blago koje je sakrio na 62 lokacije i o tome ostavio zapise. Najpoznatija lokacija zakopanog blaga je „Smukova jama“. Ali i najopasnija. Ulaz u „Smukovu jamu“ čuvaju brojne zamke, od zapetih pušaka, do smrtonosnog „ovna“, šiljcima okovanog debla, koje je mehanizmom „zapeto“ da usmrti svakoga ko ne zna jedini način ulaska u lagum.
„Smukovu jamu“ 90-tih godina tražio je i Željko ražnatović Arkan, sa tadašnjom ekipom DB-a. Priča se i da je general Nebojša Pavković vojnim mašinama prekopavao planine u okolini Niša i Pirota u potrazi za blagom popa Martina.
„Nisu ništa našli“ – tvrdi naš sagovornik S.M. iz jednog zaječarskog sela –

Promašili su lokaciju pećine.

„Smukova jama“ se nalazi, prema opisu iz dnevnika Martina Himovića, izpod „Tri čuke“. Ovaj deo Stare planine pripada knjaževačkoj opštini. Godinama tragam za „Smukovom jamom“ i mislim da sam joj našao tačnu lokaciju. Našao sam deo uklesanih znakova koji do nje vode. Samo, ulaz u „Smukovu jamu“ je zatrpan tonama zemlje, biće mi potrebno dobro društvo i mnogo kopanja da dođemo do ulaza.“

S.M. poseduje prepis dnevnika popa Martina sa opisima lokacija laguma koji skrivaju blago.

Prenosimo deo zapisa:
„Kod mesta Sveta Paraskeva, sokobanjsko, kad uđeš u crkvu, od vrata od istoka idi do sred crkve i stani, ima kamik žut. Pod njega tovar zlata.“
„Od Vlasotince mesto Parosilj, tu traži bunar santrač od kamen bigorljiv, u taj bunar spustismo bure zlata.“
„Spram Ćele-kule, niška okolina, ima turski grob, u grob pare. Ovo je Kočin plan preveden oko 1800. godine, istinit.“
„Traži Malekovo vodeniče. Nad vodenicom u lešta grob vodeničarski i pare u grob. Buka sa usta vezana sa lanac za kamen. Vidi dobro, ima sa obe strane po jedan krst ukovan na kamen. Od buku pođi naviše, nađi ustav ili savak, stani na savak i preskoči preko vode, tu kopaj, ima jedno kače sa parama, na pare ima sablja sa tri draga kamena, ima tefter sa zlatne korice od sedam oka, i dva krsta i jedne terazije zlatne.“
„Ajde u Malu planinu i traži Gargovu vodenicu ona je zakačena za oganj. Vidi se dok je veka i sveta na poljani, na njoj tri kamena, jedan drugog ne udara. Na jednom je kuća, na drugom plovka, a na trećem sedam prutova. Na vodenicu čerep prosečni, nad njim ima i dva golema, pred vodenicom ima sedam stepenika a na srednjem jedan crven. Ispod vodenice ima poljana, na poljani tri bresta sa žilama spletenim, a preko puta ima tri groba Turska. Ima tu i kamen veliki kao polovina plasta. Da se popneš na njega. Odozgo ima iskovana sofra, sa sedam hlebova, sedam kašika i jedna velika kašika, jedno somče, dve ribe, jedna cela, jedna pola, pastrmka i jedan nož i na dole visi mleko i jedna srna, i jedan grob, do njega ploča, a na ploči ruka, ispod nje bakrač sa bele pare. Tamo ima i mačka ćopava u stenu.. Sedam dolina se sabiraju, do mačke ima ploča i sedam stepenika, to je po vlaškom planu, znak da su tu pare.“

(Alo)