Danas pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti. Taj dan Hristos je proveo u Hadu, pa se obeležava u molitvi i tišini. Velika subota je kraj strašne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike.
Velika subota naziva se još i velika subota, strasna subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi podsećaju na velike Hristove muke na raspeću i upućuju ljude da treba da učine neko dobro ili milosrdno delo.
Velika subota ili strasna subota je hrišćanski praznik posvećen uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Ad. Ona je deo strasne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike.
Pravoslavna crkva veruje da je Hristos bio toga dan u grobu Telom, a da je duhom bio u Adu, a u isto vreme na prestolu bio sa Ocem i Duhom, samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice.
Na taj dan je Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja.
NARODNI OBIČAJI
Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika.
Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. U Homolju mese kolač – vaskršnjak – okićen bosiljkom, kao i manji kolačići.
U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.
U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada „maste“, odnosno boje jaja u crveno.
U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili „maste“ u čađi.
Jaja isključivo boji ženska čeljad.
(Izvor: Wikipedia)