Veliki deo kukuruza ubranog na poljima manjih poljoprivrednih proizvođača se čuva u klipu i u koševima. Iako je to način čuvanja koji je najeftiniji i dugo se primenjuje, u svakom seoskom domaćinstvu je bio i još je koš za kukuruz i, magaza za žito, nije na odmet podsetiti kako čuvanjem i sušenjem treba zaustaviti razvoj gljiva, njihovu fiziološku aktivnost i produkciju mikotoksina.
Skladištenja u drvenim i metalnim koševima treba vršiti samo posle temeljnog čišćenja i tretiranja istih protiv skladišnih štetočina.
Obavezno je odvojiti prišlogodišnji rod od ovogodišnjeg
Sav kukuruz treba pažljivo pregledati i odbaciti svaki klip koji ima promenjenu boju, ispucala ili proklijala zrna, mehanička oštećenja, razne nečistoće i dr.
Najpre u koševe treba unositi kukuruz sa procentom vlage ako je to moguće manjim od 20%, a u gornje slojeve klipove koji imaju veci procenat sve do 25% vlage. Klipove kukuruza koji imaju procenat vlage viši od 25% sve do 28-30% vlageprethodno bi trebalo u tankom sloju raširiti na nekom promajnom i suvom mestu sve dok procenat vlage ne spadne ispod 25%. Opet je obavezno sve klipove sa promenjenom bojom odbaciti pre skladištenja u koš.
Za čuvanje kukuruza u zrnu važi pravilo da odmah mora da se po unošenju u skladište snizi procenat vlage ispod 14%, a to je prepručljivo uraditi u roku od 24-48 časova po berbi.
Kod nas se za čuvanje kukuruza u zrnu na malim gazdinstvima uglavnom koriste priručna podna skladišta, tako da treba koristiti što je moguće više provetravanje za snižavanje temperature(niske temperature usporavaju promene ) uskladištenog zrna i premeštanje istog i to najčešće lopatama.
Izvor: Domaćinska kuća, piše: Miloš Nikoletić
