Juče se navršilo tačno 100 godina od izgradnje pruge Niš – Knjaževac, preko Svrljiga.
Ovaj događaj obeležen je u Svrljigu, na pruzi kod sela Niševac, gde se nekada davno nalazilo prometno železničko stajalište.
Obeležavanju stogodišnjice od izgradnje pruge prisustvovali su predstavnici opštine Svrljig i JP Železnica Srbije.
Istorijat građenja pruge Niš—Svrljig—Knjaževac—Zaječar
Posle balkanskih ratova 1912—1913. godine Srbija nije provela ni punu godinu dana u miru kada joj je u junu 1914. bio objavljen rat od strane Austro-Ugarske. Materijalno iscrpljena usled pomenutih ratova ona je zamolila za pomoć svoje saveznike koja joj je mogla biti dostavljena jedino preko Soluna sa kojim je imala direktnu železničku vezu, kao i preko Prahova gde svi potrebni radovi za uspostavljanje železničkog saobraćaja još nisu bili dovršeni u trenutku izbijanja rata. Pošto se jedino preko Prahova mogla održavati veza sa Rumunijom i Rusijom, pristupilo se odmah dovršavanju neophodnih potrebnih. radova, tako da je polaganje koloseka na pruzi Prahovo—Negotin, uređenje železničke stanice Prahovo kao i samog pristaništa bilo vrlo brzo obavljeno i pruga bila puštena u saobraćaj već 1. jula 1914. godine. Isto tako bio je položen kolosek i na delu pruge Zaječar Knjaževac 15. januara 1915. i taj deo pruge predat saobraćaju. No najteži deo pruge od Knjaževca do Niša bio je nedovršen. Cela ta linija normalnog koloseka: Prahovo—Zaječar—Knjaževac—Niš bila je deo tzv. Transbalkanske železnice koja je imala trasu: Kladovo— Negotin— Zaječar —Knjaževac—Niš—Prokuplje — Kuršumlija—Merdare—Prištnna—Kosovo— Prizren—Skadar-obala Jadranskog mora, gde su se na pojedinim deonicama već i izvodili radovi u vremenu izbijanja rata.
Pošto je sve bruto iz Prahova moralo da se pretovaruje u Zaječaru i dalje da prevozi uzanim kolosekom do Paraćina a tamo opet da pretovaruje na normalni kolosek, kao i bruto iz Soluna da se pretovaruje u Paraćinu i Zaječaru, bile su preduzete najhitnije mere za dovršenje pruge Knjaževac—Niš u što kraćem roku, kako bi se uspostavila direktna veza Solun — Prahovo i na taj način ubrzo prevoz ratnog materijala iz Francuske za Rusiju kao i iz Rusije za Srbiju.
I već 23. januara 1915. godine Savet je rešio da se dovršenje železničke prute Knjaževac—Niš preda novoosnovanom Administratavno-finansijskom Birou, kome su data velika ovlašćenja u pogledu nabavke alata i materijala kao i odobravanje isplata i lik-vidacije isplatnih dokumenata tj. data mu je puna vlast u administrativnom, finansijskom i tehničkom pogledu. Pored toga bio mu je odobren i obrtni kapital u iznosu od 100.000 dinara.
Na čelo ovog Administrativno-finansijskog Birao bili su postavljeni kao članovi: Miloš Savčić, bivši ministar građevina, Miloš Damnjanović, načelnik Ministrarstva građevina i Vlada Marković, direktor Izvozne banke.
Pruga je bila podeljena u tri sekcije sa šefovima sekcija: Milivojem Pavlovićem, Svetozarom Aranđelovićem i Petrom Putnikom, koji su u isto vreme bili i preduzimači na građenju ove pruge zajedno sa Milošem Savčićem, bivšim ministrom građevina.
Uprava za građenje železnica zatražila je 31. januara 1915. godine od Vrhovne komande da se oslobode vojne dužnosti inženjeri Ognjan Kuzmanović i Petar Milenković i da se upute na građenje železnice Knjaževac—Niš, što je i učinjeno i imenovani raspoređeni kao pomoćnici šefova sekcija i to O. Kuzmanović u Knjaževcu a P. Milenković u Svrljigu.
Pored toga Zarobljenička Komanda uputila je 2. februara 1915. oko 14.000 ratnih zarobljenika dok je Vrhova komanda oslobodila više mlađih inženjera vojne dužnosti, pa su svi – i zarobljenici i inženjeri – bili upućeni Administrativno-finansijskom birou na rad.
Od kolike je važnosti i hitnosti bilo dovršenje ove pruge može se videti i po tome što je od Rusije bilo dobijeno 12.000.000 dinara za ove radove.
Radilo se vrlo užurbano ali i pored svega toga taj deo pruge nije mogao biti dovršen, pošto nam je Bugarska objavila rat i napala nas u oktobru 1915. godine, usled čega je došlo ne samo do prekida radova na pruzi nego i do razaranja nekih već izgrađenih važnijih objekata na samoj pruzi. Do trenutka prekida radova bio je položen kolosek do iza Podvisa od knjaževačke strane i do Niševca od niške strane.
Posle povlačenja srpske vojske preko Albanije određeno je ostrvo Krf za sedište Vlade i Narodne Skupštine, koje su tamo i produžile sa svojim redovnim radom.
Jedno od tih nerešenih pitanja bile su i vrlo teške nepravilnosti počinjene pri dovršenju pruge Knjaževac—Niš, koje su dale povoda da se podnese sledeća interpelacija u Narodnoj skupštini.
Konačno pruga Niš – Knjaževac otvorena je 15.08.1922. godine. 68 kilometra.
Obeležena stogodišnjica od otvaranja pruge Niš – Svrljig – Knjaževac
Projekat ,,Ja volim Knjaževac“ sufinansiran je od strane Opštine Knjaževac u 2022. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
