Danas se obeležava Velika Gospojina, ili Uspenje Presvete Bogorodice, jedan od najvažnijih praznika u hrišćanskom svetu. Ovaj praznik, koji se slavi 15. avgusta po julijanskom, odnosno 28. avgusta po gregorijanskom kalendaru, posvećen je uspomeni na smrt i uznošenje Presvete Bogorodice na nebo.

Pre Velike Gospojine, vernici prolaze kroz dvonedeljni post, koji se završava na dan samog praznika. Ove godine, kako 28. avgust pada u sredu, post se završava uz dozvolu na konzumiranje ribe.

Prema hrišćanskom predanju, Presveta Bogorodica je živela mnogo godina nakon vaskrsenja Isusa Hrista. Hristos je, predajući svoj duh na krstu, poverio svoju majku svetom Jovanu Bogoslovu. Ona je živela u njegovoj kući na Sionu, provodeći vreme u stalnoj molitvi i sećanju na svog sina. Prema priči, anđeo Gavrilo joj je javio da će za tri dana preminuti, što je ona primila sa radošću.

Na dan njene smrti, apostoli su se, prema verovanju, okupili iz različitih delova sveta da se oproste od Presvete Bogorodice. Nakon njenog upokojenja, kovčeg sa njenim telom je prenet u Getsimanski vrt, gde je položena u grobnicu svojih roditelja, svetih Joakima i Ane. Tokom povorke, prema predanju, iz kovčega se širio blagouhani miris.

Velika Gospojina je dan kada se mnogi vernici okupljaju u crkvama i manastirima, moleći se za blagoslov i zaštitu Presvete Bogorodice. Ovaj praznik simbolizuje veru u večni život i uznošenje duše na nebo, kao i zahvalnost za majčinsku ljubav i brigu Bogorodice.