Poljoprivredne mašne u Srbiji u proseku stare skoro dve decenije. Od 2000. imali smo 12 ministara poljoprivrede i svaki je imao svoju viziju kako rešavati najvažnija pitanja u agraru. Jedno od njih je i obnova poljomehanizacije.
Zahvaljujući Evropskoj uniji, i uslovima koje postavlja i u poljoprivredi, konačno smo popisali poljoprivrednu mehanizaciju. I to posle pola veka. Statistika pokazuje da su mašine zastarele, da su u proseku stare dve decenije.
Od Knjaževca, preko Šapca do Kikinde, poljoprivrednici kažu da Srbija ima odličnu klimu i plodnu zemlju, dva ključna faktora za proizvodnju hrane, ali i najskuplje gorivo i najstariju mehanizaciju koju sve teže mogu da obnove.
„Traktor je 1977. godište, znači nekih 35 godina, vrednost kada je kupovan bila je vrednost tri bika, a sad kad bi hteli da kupimo traktor u takvom stanju, koštao bi 30 bikova“, kaže Radenko Petrić iz Majura kod Šapca.
Milovan Milovanov iz Kikinde ukazuje da se nekada paritet znao, da se za dva ili četiri vagona pšenice mogao kupiti ferguson.
Poslednji popis poljoprivrede pokazuje da imamo 410 hiljada traktora. Najviše ih je u Leskovcu, 11 hiljada.
„Stanje poljoprivredne mehanizacije u Srbiji karakteriše samo jedan termin to je zastarelost, potrebno je da se uradi kompletan agrarni sektor. To pitanje mehanizacije je zapravo pitanje kvaliteta i tim pitanjem ćemo se tek baviti“, rekao je Dragan Vukmirović, direktor Zavoda za statistiku.
Iako je obnova mehanizacije i spora i skupa, stručnjaci kažu da moramo da se vratimo domaćoj proizvodnji, odnosno konačno pronađemo strateške partnere za Industriju mašina i traktora i Industriju motora Rakovica. IMT je nekada godišnje proizvodio 40 hiljada traktora, a danas oko hiljadu. Na četiri uvezena traktora, tek jedan stiže iz domaće proizvodnje.
„Uvozni lobi je iskoristio ovih 10, 15 godina restrukturiranja i nemogućnosti da dobiju garancije od strane države da neko stane iza tih firmi koje mogu proizvesti te finalne proizvode gde je učešće domaćeg i preko 90 procenata“, rekao je Ljubiša Obradović iz Privredne komore Srbije.
Resorno ministarstvo potpisalo je ugovore s bankama o kreditiranju kupovine mašina s rokom od jedne do tri godine otplate i grejs periodom do godinu dana.
„Država subvencioniše deo kamate, tako da ovi subvencionisani krediti u ovom trenutku predstavljju jednu od najaktuelnijih ponuda u bankarskom sektoru“, kaže Milica Branković, Direktorka odeljenja za poljoprivredu, iz Prokredit banke.
Pema njenim rečima, poljoprivrednik može na 15 do 36 meseci na veoma jednostavan i povoljan način da dođe do poljoprivredne mehanizacije.
„Putem lizinga finansiramo bez učešća, čak ni kasko osiguranja“, rekla je Beankovićeva.
Zbog zastarele mehanizacije, godišnji gubici u žetvi su pet odsto, a u svetu najviše jedan odsto. Statistika pokazuje da mehanizaciju za navodnjavanje koristi samo 12 odsto domaćinstava, a da se samo tri odsto površina u Srbiji navodnjava.
(Rts)
