Na jugoistoku Srbije se prostire Stara planina prirodna, 150 kilometara dugačka, granica sa Bugarskom. Ona obuhvata teritoriju Opština Pirot, Zaječar, Dimitrovgrad i Knjaževac, a najviši vrh je Midžor sa 2169 metara.
Ova planina svrstana je u prvu kategoriju prirodnih bogatstava u našoj zemlji pa je zato izuzetno pogodna za stočarstvo posebno za uzgoj ovaca. Do pre tridesetak godina ovi krajevi su bili nadaleko poznati po siru, ovci i jagnjetu, po skupim i kvalitetnim ćilimima od ovčije vune, a posebno po pirotskom kačkavalju od ovčijeg mleka koga danas gotovo i da nema.
– Ja se bavim ovčarstvom od kada sam bio dete. Tada kada sam ja počeo da se bavim ovim poslom bilo je više ovaca i bilo je mnogo više mladih ljudi. Sada smo ostali samo mi ovde u Rosomoču. Ovce muzemo i dnevno imamo oko 120 kila mleka. Sve sirimo. Sir prodajemo po ceni od 600 dinara za kilo. – rekao je za Nenad Dragić ovčar iz sela Rosomač.
Stado porodice Dragić broji oko 450 ovaca i najveće je na Staroj planini. Ova porodica ima i svoje čobane koji su se iz grada i nekadašnjih fabrika preselili na staroplaninske pašnjake i livade.
– Ovde smo non-stop i ja i deda i sin i snaja i unučići, svi radimo. Od ovog posla može da se živi, a ako nećeš da radiš nemaš ni od čega da živiš. U ovom poslu meni nije ništa teško. – ispričao je za Siniša Panić, ovčar iz Pirota.
Od kada se, u poslednjih desetak godina razvija turizam na Staroj planini ratse i nada mnogih seljaka da će se mladi ljudi vratiti na selo. Sve je veće interesovanje i za seoskim i eno turizmom a i cena ovčijih proizvoda dokazuje da stočarstvo može da se isplati. Uz to subvencije od 7 000 dinara po umatičenom grlu takođe mogu biti velika pomoć i razlog za investiciju na napuštenom porodičnom imanju. Dakle uz malo truda i vere mladih, nezaposlenih ljudi u gradovima pirotski kačkavalj se se ponovo može naći na trpezama širom sveta, a mi se nadamo da će uskoro tako i biti.
Autor: Ivana Lilić i Znanje na poklon
Na fotografijama redom: Nenad Dragić i Siniša Panić
