Kako su Srbi prihvatili da petak, pa još i 13. bude najmalerozniji dan u godini. Pre sedam vekova na ovaj dan počeo pogrom vitezova templara. Danas u SAD soliteri nemaju trinaesti sprat.

Danas je petak, 13. To znači da, ukoliko ne morate, danas ne bi trebalo da izlazite iz stana. Ni za živu glavu ne otvarajte kišobran u zatvorenoj prostoriji, bolje je da ga ne proveravate i da pokisnete nego da privučete maler. Ako vam slučajno crna mačka pređe put, savet je: nalevo krug i tražite drugu putanju koja će vas odvesti na odredište. Sa malerom se nije igrati.

Ovo su, ukratko, saveti za ovaj dan od onih koji su sujeverni. Štaviše, nema bolje sugestije nego da ostanete u krevetu dok ne odzvoni ponoć, a mi se najzad nađemo „na teritoriji koju pokriva subota, 14.“

Odakle ovaj strah od ovog datuma? On nema veze sa našim starim predanjima, pa ni sa onim prethrišćanskim, paganskim. Strah od petka 13. preuzeli smo sa Zapada, kao i mnoge druge pojave vezane za sujeverje, a privi put je ovaj datum proglašen maleroznim još pre sedam vekova.

Tada je počeo dramatičan sukob između vitezova templarskog reda i ondašnjeg pape Filipa Lepog. Templari su bili zaštitnici Hristovog groba, a zvali su ih još i Red vitezova Hrista i Solomonovog hrama. Osnovani su 1118. godine, a navodno ih je osnovao Ig de Pejen, sa još osmoricom prijatelja sa kojima se zakleo da će braniti Svetu zemlju, istovremeno se zavetujući na siromaštvo, čistotu, neporočnost i poslušnost.

Posle dva veka vitezovi ovog reda postaju neobično moćna družina. Bili su perfektno organizovani, govori se da su oni osmislili poslovanje putem menica, tako da je putnik u ono doba mogao da uplati novac na jednom, a da ga podigne na drugom delu Mediterana, a njihovo bogatstvo je naraslo do te mere da su ih smatrali „najmoćnijom državom bez države“. Imanja su im bila nepregledna, riznice prepune, a njihova moć je sve više rasla.

Moć templara naročito je smetala francuskom kralju Filipu Lepom (1268-1314). Istoričari misle da je on bio i prezadužen kod njih, dok neki tvrde da nisu uvažili njegovu molbu da bude primljen u njihov red. Ukratko, izbio je sukob u kojem je francuski monarh naredio pogrom članova ovog reda, a sve je počelo u petak, 13. oktobra 1307. godine. Tada je uhapšen tadašlji veliki majstor ovog reda Žak de Mole, kao i 60 najuglednijih templara.

Akcija je započeta u jednoj krčmi gde su zaverenici protiv vitezova ovog reda čekali signal za početak pogroma, a to je bio trenutak kada je prvi među zaverenicima okrenuo hleb naopako.

Sudbina De Molea je bila surova jer je skončao na lomači, ali je tada prokleo sve koji su bili umešani u zaveru, i, zaista, svi su umrli u strašnim mukama tokom nastupajuće godine.

Od tada se petak 13. smatra baksuznim danom, mada mnogi ne znaju zašto. Čak mnogi misle i da je običaj da se hleb nikako ne okreće naopako potekao posle ovog događaja, mada hrišćanstvo ima dubok odnos prema hlebu kao prema Hristovom telu, pa utemeljenje samo u templarskoj legendi verovatno ne stoji.

Ipak, do danas su mnogi ostali ubeđeni da je ovo baksuzan dan i da ga svakako valja provesti u miru i tišini. Ako ste lakoverni, ne započinjite danas ništa, ne svađajte se sa bračnim drugom, još manje sa šefovima, mirno čekajte ponoć.

Proći će i ovaj crni petak.

(Autor: Večernje novosti; Foto: Mondo)