Cene tečnog naftnog gasa (TNG) u Srbiji su među najvišim u Evropi, među kojima su, po visini, samo cene u Danskoj, Velikoj Britaniji i Holandiji, izjavio je Tanjugu Josip Kelemen iz Regionalnog udruženja za TNG.

On je naveo da je zbog toga, u prethodne dve godine zebeležen pad prodaje TNG-a u Srbiji za oko 33 odsto, istakavši da takav trend postoji od kada je počela primena akciza na TNG koje su među najvišim u Evropi.

Davanja državi u ceni TNG-a u Srbiji iznose oko 60 odsto, zbog čega je cena tog derivata visoka, kazao je Kelemen.

On je ocenio da kompanije ne mogu da naprave veće ustupke na svoj račun da bi snizile cenu TNG-a jer su, kako kaže, privrednici već dovoljno dali i ne mogu više, kada država uzima 60 odsto, a uz to Srbija nema dovoljno svojih resursa za proizvodnju TNG-a i ne može uticati na cenu goriva i osuđena je da ga uvozi.
Uz dodatno povećanje akcize od početka ove godine, cena TNG-a je porasla, a potrošnja tog derivata u Srbiji je pala, iako je Srbija nekad bila lider po potrošnji tog ekološkog goriva u regionu, rekao je Kelemen.

On je upozorio da se potrošači u Srbiji zbog svega toga ponovo okreću fosilnim gorivima, koji štetno utiču na životnu sredinu i zdravlje ljudi, iako je TNG ekološki i ekonomski prihvatljivo gorivo, a to će se, kako je rekao, odraziti i na budžet kroz manje prihode od poreza i veća izdvajanja za lečenje od obolenja koja prouzrokuju fosilna goriva.

Kelemen je naveo da je u Hrvatskoj na primer, akciza na TNG samo 13 evra po toni, a u Srbiji 380 evra, dok je uobičajeni evropski prosek 125 evra po toni.
Potrošnja TNG-a u Srbiji, naveo je, pala je sa 420.000 tona na oko 300.000 tona godišnje.

U Hrvatskoj se čak, istakao je, daju subvencije od 40 odsto cene ugradnje mehanizama za prelazak automobila na korišćenje TNG, a to se radi i u Italiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Poljskoj.

Govoreći o uticaju pada cena nafte na svetskom tržištu na cene TNG-a, on je rekao da zbog toga pada i cena TNG-a i da očekuje da će tržište TNG-a i ubuduće pratiti ta kretanja.

Kelemen je ukazao da bi srpski privrednici, gradska saobraćajna preduzeća i lokalne samouprave, koji žele da izgrade mreže punionica komprimovanog prirodnog gasa (CNG) ili da uvedu korišćenje CNG-a u automobile, mogli da dobiju velika bespovratna sredstava iz evropskih fondova.

Ako se zainteresovani na vreme prijave za te fondove EU, mogu da dobiju od 50 do 80 odsto bespovratnih sredstava od ukupne vrednosti nekog projekta, rekao je on i naveo da ako, na primer, neki projekat vredi oko pet miliona evra, iz tih evropskih fondova privrednici mogu bespovratno povući čak 2,5 miliona evra, a gradska saobraćajna preduzeća čak 80 odsto vrednosti projekta.

„To su velike šanse, da vam neko pokloni čak 2,5 miliona evra ili više i predlažemo Srbiji da ne čeka, jer Hrvatska to nije uspela“, kazao je Keleman.
On je rekao da je neshvatljivo da Srbija nije razvila svoj potencijal za korišćenje CNG, koji se ogleda u postojećim nalazištima nafte i gasa u Vojvodini, a uz to na CNG ne postoji akciza kao na TNG.

Istkavši da je neophodno proširiti mrežu punionica za CNG u Srbiji, on je naveo da u Srbija sada ima samo devet tih punionica, a da se procenjuje da ima oko 3.000 vozila koji koriste CNG, od čega oko 1.000 legalizovanih.

U Hrvatskoj, napomenuo je, sada se radi na razvoju CNG-a, ali i na novoj tehnologiji dizel motora automobila u kombinaciji sa TNG-om.

Info: Blic, foto: Mojauto