Turci su ovaj kraj osvojili 1396. godine i pripojili ga Vidinskom pašaluku.
U tursko vreme Gurgusovac je u početku bio manje selo na timaru (feudalnom imanju) turskog vojnog starešine, ali će zatim, zahvaljujući svom dobrom položaju (ušće dva Timoka, prirodne raskrsnice mnogih puteva) početi da poprima sve elemente većeg naselja (naročito u XVII veku kada će Turci ovde podići vojno utvrđenje-šanac).
Za vreme ratova između Austrije i Turske (kraj XVII i početak XVIII veka) austrijski obaveštajci Gurgusovac opisuju kao varošicu od 120 hrišćanskih i 46 turskih kuća, dve džamije, dve kafane i dva hana (to je vreme kada je varoš počela da se formira kao urbana celina).
Prvi srpski ustanak 1804. godine pod Karađorđem ovaj kraj je zahvatio 1807. kada Hajduk Veljko napada Gurgusovac ali ga nije mogao zauzeti. Posle osvajanja Sokobanje i Svrljiga, Veljko opet udara na Gurgusovac, ali ga ni tada nije mogao osvojiti; tek posle srpsko-ruske pobede na Malajnici (iste godine), Veljko uspeva da oslobodi Gurgusovac. Posle srpskog poraza na Čegru 1809. Turci ponovo osvajaju Gurgusovac.
Grad je ostao pod Turcima sve do 1810. godine kada je ponovo oslobođen. Međutim, padom Srbije 1813. godine, pao je i Gurgusovac koji je ponovo bio priključen Vidinskom pašaluku. Drugi srpski ustanak nije zahvatio ovaj kraj. Tek 1833. godine, kada se narod ovoga kraja pobunio protiv Turaka, knez Miloš im je poslao u pomoć vojsku i Turci su oterani iz Gurgusovačkog grada, a kraj je konačno oslobođen turske vlasti. Oslobođenje od Turaka i pripajanje matici Srbiji (1833) dočekalo je 869 Gurgusovčana (163 kuće), ali će se za samo nekoliko godina oni gotovo udvostručiti (1840. ih je bilo 1.484, a 321 kuća).
(Izvor: oocities)
