Legenda srpskog glumišta Dragan Gaga Nikolić preminuo je danas u 72. godini života posle duge borbe s teškom bolešću.

Nikolić je preminuo je jutros u bolnici u Beogradu. Datum komemoracije i sahrane biće naknadno objavljen.

Dragan Nikolić je operisan u februaru 2015. godine na Klinici za digestivne bolesti Kliničkog centra. U maju mu se stanje pogoršalo i primljen je u Klinički centar u teškom stanju, ali su lekari uspeli da mu spasu život.

Od tada je, uz manje prekide, bio na stalnom bolničkom lečenju.

Rođen je 20. avgusta 1943. godine u Beogradu.

U 50 godina dugoj karijeri Dragan Nikolić ostvario je blizu 180 uloga na filmu i televiziji, a najviše su mu „ležali” likovi manupa-šmekera.

Debitovao je kao vojni policajac 1964. u filmu „Pravo stanje stvari” Vladana Slijepčevića, a poslednji put pred kamerama se pojavio prošle godine u „Montevideo, vidimo se”, tumačeći predsednika Fife Žila Rimea.

Svojom jedinstvenom glumačkom igrom, prividno bez napora, sa velikom sugestivnošću i neponovljivim duhovnim šarmom udahnuo je život kultnim antiherojima među kojima su Džimi Barka, legendarni Flojd, neodoljivo simpatični Prle, šarmer Popaj, divlji Vlah-Alija, gradski vitez Urke…

– Nikolić je glumac bez koga se, posle više od stotinu briljantno odigranih uloga, u kojima je pokazao da u njegovom izražajnom registru ima mesta i za neznane nacionalne junake, romantične zavodnike sa građanskim ili polugrađanskim pedigreom, likove sa sumnjivog vrha i nesumnjivog društvenog dna, ne može ni zamisliti domaća filmska i pozorišna umetnost, saopštio je danas Atelje 212.

Evo još nekih likova po kojima ćemo pamtiti Lepog Gagu:

Džimi Barka (Kad budem mrtav i beo), 1967.

Ovo mu je bila prva značajnija uloga. Tumačio je sezonskog radnika labilnog morala koji gine pre nego što će pronaći svoje mesto u društvu i životu. Za tu i ulogu Rikija (Tri sata za ljubav) nagrađen je diplomom na Filmskom festivalu u Puli 1968.

Prle („Otpisani” 1974. i „Povratak otpisanih” 1976)

Polovina čuvenog tandema Prle i Tihi (Voja Brajović), mladih ilegalaca-skojevaca koji su organizovali akcije protiv fašista u okupiranom Beogradu za vreme Drugog svetskog rata. Prleta je tumačio u 26 epizoda.

Branimir Mitrović „Flojd” (Nacionalna klasa), 1979.

Mladić iz beogradskog predgrađa, vozač auto-trka u nacionalnoj klasi i veliki ljubavnik, ima ambiciju da pređe u višu trkačku klasu.

Da bi u tome uspeo mora da izbegne odlazak u vojsku, istovremeno pokušavajući i da izbegne brak sa „zvaničnom” devojkom Šiljom (Gorica Popović) koja je u drugom stanju. Flojd mu je doneo nagradu Car Konstantin na Filmskom festivalu u Nišu.

Alija (Banović Strahinja), 1981.

Igrao je glavnog negativca u ekranizaciji narodne pesme o Banović Strahinji (Franko Nero). Vlah-Alija bio je jedan od turskih odmetnika iz 14. veka koji je opljačkao dvor srpskog plemića Banovića Strahinje i oteo njegovu ženu Anđu (Sanja Vejnović) koju je potom pokušao da zavede. Za ovu ulogu Nikolić je nagrađen Zlatnom arenom u Puli.

Miloš (Idemo dalje), 1982.

Mlad učitelj, partizan Miloš dolazi da predaje u jedan tek oslobođen gradić u Srbiji. Njegov partizanski pristup sukobljava se sa starom školskom pedagogijom, ali su deca na strani svoga učitelja.

Marko (Nešto između), 1983.

Imućni plejboj i veliki zaljubljenik u filmove, Marko je bio deo ljubavnog trougla između svog prijatelja Janka (Miki Manojlović) i američke novinarke Eve (Karis Korfman).

Popaj (Balkan ekspres), 1983.

Šarmantni Popaj deo je grupe sitnih džeparoša i varalica koja luta po okupiranoj Srbiji tokom Drugog svetskog rata prerušena u muzički sastav „Balkan ekspres”, pokušavajući da sačuva živu glavu i istovremeno profitira.

Gara (Život je lep), 1985.

Jedan od bandita-siledžija koji se našao u kafani u sred nedođije prepunoj putnika iz voza zaustavljenog bez naročitog razloga. Uloga nasilnika Gare donela mu je Oktobarsku nagradu 1985. za „kreativnu sposobnost da uzbudljivo predoči lik velikog psihološkog raspona”.

Urke (Poslednji krug u Monci), 1989.

Autsajder, večiti pobunjenik, nezadovoljan sistemom i ljudima koji ga okružuju, želi da uspostavi put sopstvene pravde. Kao član beogradske mafije završava u zatvoru ali uspeva da pobegne. Napušta zemlju i jedine dve osobe koje ga vole (majku i devojku) i odlazi u Italiju gde postaje šef jugoslovenskih mafijaša…

(Blic)