Stanovnici nerazvijenih opština na Jugu Srbije nemaju često prilike da uživaju u velikim i skupim kulturnim događajima.

Razlozi za to su neadekvatni prostori, nezainteresovanost publike, skroman budžet koje lokalne samouprave izdvajaju, ali i program koji se uglavnom svodi na nastupe lokalnih izvođača. Za njih je prestonica kulture na Jugu Srbije i dalje Niš koji može po broju kulturnih dešavanja da parira prestonici i Novom Sadu.

Kulturna slika se razlikuje od opštine do opštine odnosno od okruga do okruga. Najzainteresovaniji da pogledaju dobar film u 3d tehnici, posete koncert poznatih izvođača ili odgledaju predstavu nekog od prestoničkih pozorišta imaju knjaževčani. Sala doma kulture koja ima 490 mesta uvek je puna publike. Ivana Minić iz Doma kulture kaže da se jednom mesečno igra predstava, filmovi se prikazuju na nedeljnom nivou i u ovo mesto u zaječarskom okrugu dolaze desetak dana od premijere. Najvernija publika su mladi kojima kulture nikad dosta.

I stanovnici Aleksinca mogu da se pohvale bogatim dešavanjima i velikom posećenošću. U januaru je bilo preko hiljadu posetilaca na događajima. Velikim odazivom vršilac dužnosti dirktora Centra za kulturu i umetnost u ovom mestu Maja Radoman Cvetičanin vidi u raznovrsnom programu koji obuhvata nove filmske naslove, koncerte popularnih muzičkih izvođača i aktuelne predstave.

„Lokalni bioskop je jedini u ovom delu Srbije koji nije prestajao sa radom od osnivanja, a to je više od tri decenije. Jedino što nam u ovom trenutku nedostaje i što planiramo da obezbedimo je sopstvena tehnička podrška za prikazivanje filmova. Za svaku projekciju mi od producentske kuće iznajmljujemo projektore, platno…“ istakla je ona.

Interesovanja ima i u Babušnici. Sala doma kulture je uvek puna jer se jednom mesečno održavaju filmske projekcije, uglavnom domaća ostvarenja. Folklorni ansambl koji čini 160 aktivista vrlo često nastupa. Osnovci i srednjoškolci za nastupe vežbaju u tom prostoru, a poseta je uglavnom dobra, hvali se direktorka Valentina Nikolić Radivojev.

Za razliku od Knjaževca i Aleksinca, dobroj posećenosti ne mogu da se pohvale u Beloj Palanci, Merošini, Doljevcu, Svrljigu.

Najveći problem belopalančanima predstavlja visina karte-250 dinara. Iako postoje uslovi za prikazivanje filmova u visokoj rezoluciji, loša materijlna situacija građane im ne dopušta taj vid luksuza. Bolja posećenost je za predstave koje se u ovom mestu igraju ređe. Najčešći su nastupi lokalnih folklornih ansambala, tvrdi Pejčić Ljiljana iz centra za kulturu.

Hram kulture u Merošini je Narodna biblioteka. Program zavisi od budžeta za tekuću godinu. Mesečno u sali nekadašnjeg doma kulture bude i do pet dešavanja. Po rečima organizatora programskih dešavanja u toj opštini Dragana Veljkovića to je malo u odnosu na druge opštine istog ranga, ali ističe blizinu Prokuplja i Niša koji imaju bolju umetničku ponudu.

„Budžet biblioteke za 2017. godinu je 19 miliona dinara čime s epokrivaju plate zaposlenih, komunalni troškovi, dok je za programske aktivnosti izdvojeno samo 1,5 miliona dinara. Veći deo novca odlazi za poljoprivredno-turističku manifestaciju Dani oblačinske višnje dok recimo Blace izdvaja višestruko više za Dane šljive i u koji dođe s razlogom više posetilaca“, naglašava Veljković.

Za razliku od ova dva mesta, meštani Doljevca ne haju mnogo što se u ovoj opštini ne prikazuju filmovi jer im je Niš blizu. Lokalna Javna biblioteka je budžetski korisnik pa i godišnji program zavisi od odobrenog novca. U toku godine u ovo malo mesto održi se desetak manifestacija, ali kako tvrdi Bratislav Nasković ni za njih nema većeg interesovanja.

Sala svrljiškog kulturnog centra ima 150 mesta i tokom zime je zatvorena jer nema grejanja. Kada to vremenski uslovi dozvole bude po nekoliko filmskih projekcija, ali svrljižani više vole da se opuste u niške bioskope koji pružaju udobnost i vrhunski kvalitet tona i zvuka.

Dodatno lošoj kulturnoj situaciji na Jugu Srbije doprinosi opština Gadžin Han. Prošle godine u ovom mestu nije bilo nijednog komercijalnog prikazivanja filma iako je sala Narodne biblioteke opremljenja 2D projektorom, platnom i salom od 400 mesta. Sve to nije bilo dovoljno da publika poželi i da uđe u nju.

Poražavajući je podatak da izuzev Niša, nijedna opština na Jugu Srbije od Knjaževca do Babušnice, I od Aleksinca do Kuršumlije nema pravu bioskopsku salu već višenamensku.

Srbija je se nalazi u procesu pridruživanja Evropskoj Uniji. Do danas otvorila je nekoliko poglavlja među kojima i poglavlje 26 koje se između ostalog tiče i kulture. Ono kaže da se ona ogleda u činjenici da je u razvijenim ekonomijama EU prepoznato da je glavni razvojni resurs ljudski kapital, a njegov kvalitet prvenstveno zavisi od ponude odgovarajućeg obrazovanja i obuke. U Evropskoj agendi za oblast kulture u globalizovanom svetu uveden je strukturni dijalog sa sektorom za kulturu i otvoreni metod saradnje, kako bi se postigla tri zajednička skupa ciljeva: kulturološka raznolikost i interkulturalni dijalog; kultura kao katalizator za kreativnost; i kultura kao ključna komponenta u međunarodnim odnosima. Toga na Jugu Srbije ima najmanje. Saradnja sa kulturnim ustanovama iz okolnih zemalja je retka.

Od 2008. godine, Srbija učestvuje u programu Evropske unije pod nazivom ,,Kultura”. Uspostavila je Tačku kulturnog kontakta (,,Desk Kreativna Evropa”) za promovisanje programa i pomoć potencijalnim učesnicima. Potpisala je Memorandum o razumevanju i od novembra 2012. godine učestvuje u programu ,,Evropa za građane i građanke”. Srbija je izrazila interes da poveća svoje učešće u programu ,,Kreativna Evropa” i da ispuni sve uslove za puno učešće u svim programima Evropske unije u sektoru kulture kao i u programu ,,Evropske prestonice kulture”, stoji u izveštaju o skriningu Srbije za poglavlje 26.

Interesantno je da preko programa Kreativna Evropa do sada nije odobren nijedan projekat u oblasti kulture na Jugu zemlje. Od 2012. godine odobreno je 35 takvih gde su partneri ili nosioci, organizacije iz EU i Srbije.

(Autor teksta: Vladana Simić)