Kada je reč o poljoprivrednoh proizvodnji, postoje više faktora koji razdvajau uspešnog od onog manje uspešnog proizvođača. Izbor sorte, zemljišta, način navodnjavanja, đubrenje, nega biljaka… Sve to daje jednu celinu koja donosi dobar i kvalitetan rod.

Koja je od ovih najbitnija? Teško je reći. Sve je podjednako važno a kominacija svih faktora je prava veština. Neki proizvođači, ili oni koji tek kreću u poljoprivrednu proizvodnju još uvek ne razumeju osnove. Dešava se das se prihrana obavnja KAN-om,  AN-om UREA-om,  a da se ne zna da je u osnovi svega azot. Pa hajde da malo pojasnimo neke od njih.

–Formula đubriva

Osim ako niste početnici u svetu poljoprivredne proizvodnje, verovatno ste videli tri broja koji su navedeni na etiketi većine smeša gotovih đubriva. Ako niste upoznati sa značenjem, brojevi predstavljaju azot, fosfor i kalijum ili N-P-K. Ovi bitni hranjivi sastojci su potrebni za snažan rast, razvoj korena i ukupnu zdravstvenu zaštitu bilja. Dobar način da se setite N-P-K je korišćenje fraze „Gore, dole i sve oko sebe.“ Poznavanje ove tri glavne komponente je od suštinskog značaja za stvaranje savršene hrane za vaše biljke.

-Pronalaženje hranljivih materija za vaše đubrivo

Kao što je nama potrebno mnogo više od proteina, masti, ugljenih hidrata u ishrani, tako je i biljkama mnogo više potrebno od N-P-K. Postoji još 13 dodatnih hemijskih elemenata koji doprinose zdravlju i produktivnosti vaših biljaka.

Pored primarnih hranljivih materija koje smo već spomenuli (azot, fosfor i kalijum), biljke zahtevaju tri sekundarna minerala: kalcijum (Ca), magnezijum (Mg) i sumpor (S). Tokom fotosinteze, biljke koriste sunčevu svetlost kako bi razbile vodu i ugljen-dioksid u vodonik (H), kiseonik (O) i ugljenik (C); tri nemmineralna hraniva koja se pretvaraju u hranu. Bor (B), bakar (Cu), gvožđe (Fe), hlor (Cl), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn) su neophodni mikro hranjivi sastojci .

Neki od ovih minerala koji ćete morati da uključite u svoje đubrenje zavise uglavnom od vrste zemlje. Kisela zemljišta (sa niskim pH), kao što su ona sa visokim sadržajem glina, uglavnom imaju nedostatak makroelemenata (N, P, K, Ca, Mg i S), dok alkalna tla (visok pH) uglavnom sadrže nedovoljne mikroelemente (B, Cu, Fe , Cl, Mn, Mo i Zn). Baštenska tla sa neutralnim pH od 6 do 6,5 uglavnom sadrže odgovarajuće količine oba seta hranljivih sastojaka neophodnih za održavanje zdravih biljaka. Ako vam je potrebna pomoć za merenje kvaliteta vašeg tla, uzmite uzorak i testirajte ga u poljoprivrednim stručnim službama ili na Poljoprivrednom fakultetu.

Treba da znate šta imate u zemljištu da  bi pokrenuli proizvodnju, a stručnjacima trebaju ti podaci da bi vam dali pravu preporuku za đubrenje.

Posetite sajt:
www.superior-seeds.co.rs/