Aronija (Aronia Melanocarpa) je bobičasto voće, najviše liči na borovnicu a dobila je naziv sibirska borovnica i to iz dva razloga.
Prvi je taj sto je iz Severne Amerike, gde joj je i postojbina, najranije dospela u Sibir, a drugi zbog toga sto je otporna na veoma niske temperature.
Sibirska aronija dobro podnosi hladnu zimu i mraz do -45°C.
Raste i obliku grma i ukoliko ima dovoljno prostora može dostići visinu oko 2 metra. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji je malo oporijeg ukusa od borovnice. Interesantna je i činjenica da se plodovi aronije dobro održavaju na grmu tako da se mogu brati i dva meseca nakon sazrevanja. Severnoamerički Indijanci koristili su aroniju za ishranu tako što su plodove susili ili mleli pa ih kombinovali sa mesom i kao dodatak pogačama. Sveže plodove upotrebljavali su najčešće kao lek za stomačne tegobe a čaj od listova aronije za vidanje rana.
Do skoro slabo poznata, danas se sibirska borovnica može nabaviti i u našoj zemlji, lako se uzgaja a zbog svojih izuzetnih lekovitih moći sve više se govori o tome da je aronija biljka budućnosti. Aronija nema prirodnih neprijatelja pa je ne treba prskati zbog čega spada u zdravu hranu.
Aronija u svojim plodovima sadrži veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine), do te mere da je čak mnogo moćniji antioksidans od brusnice. Zbog toga je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno pročišćava organizam od štetnih materija pa i teških metala. Od vitamina sadrzi C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvožđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga aronija sadrži i redak voćni šećer sorbitol.
Na kraju da kažemo da se aronija najčešće upotrebljava u sušenom obliku ili kao sok pa ukoliko u vrtu imate jedno prazno mesto nije lose da zasadite ovu biljku.
Lekovita svojstva aronije je teško nabrojati a da se neka od njih ne izostave ali ćemo navesti najpoznatija: podstiče cirkulaciju, pročišćava krv, ublažava glavobolju i migrenu, snižava povišen krvni pritisak, povoljno deluje na želudac i creva, zaustavlja proliv, popravlja imunitet organizma, sprečava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija. Posebno se ističe njen blagotvoran uticaj na žuč i jetru jer pročišćava i omogućava pravilniji rad ovih organa.
Izvor: Domaćinska kuća, piše: Svetlana Kovačević