Dunja je medonosno voće, iz porodice ruža, koje je usko povezano sa jabukom i kruškom. Drvo dunje je listopadno i prilično malo, dok je zreli plod žuto-zlatne boje, sličan obliku ploda kruške.
Zemljište je supstrat u kojem se dunja ukorenjuje, i iz kojeg se snabdeva vodom i mineralnim materijama. Neophodno je dobro poznavanje osobina zemljišta, na kome će se posaditi sadnica, pošto dunja na istom staništu ostaje od 30 do 40 godina.
Za uzgajanje dunje, od velikog su značaja dubina i struktura zemljišta. S obzirom na to, da dunja ima dobru razvijenu korenovu mrežu, pogodno je da zemljište ima što dublji sloj.
Zemljište sa visokom podzemnom vodom (višom od 120 do 150 cm), nepovoljnim toplotnim i vazdušnim režimom, nije podesno za gajenje dunje. Zemljište treba da bude rastresito i propustljivo.
Pre nego započne sadnja dunje, treba odabrati sortu. Danas je izbor veliki: Leskovačka, Trijumf, Vranjska (dunjac), Šampion, Sergini, Megrinka, Južanka, Ruska ruža, Hemus, Morava.
Dunja je po broju sorti vrlo siromašna voćna vrsta. U svetskoj proizvodnji je zastupljeno oko sto sorti, a u našoj zemlji samo dve. Sorte dunje se međusobno razlikuju po morfološkim i fiziološkim osobinama, na osnovu kojih se vrši opis i prepoznavanje. Od morfoloških osobina, najznačajniji je oblik i krupnoća ploda, kao i osobine mesa ploda (ukus i aroma). Od fizioloških osobina, najznačajnije su sazrevanje ploda i rodnost sorti. Neke sorte dunje, mogu se razlikovati i po vremenu cvetanja, dužini čuvanja ploda, otpornosti prema ekološkim stresovima.
Dunje se smatraju izuzetno lekovitim voćem. Lekoviti su plodovi, listovi i seme. Od ploda posebno sok i sirup. Zahvaljujući taninu i sluzi, povoljno deluju na rad creva i sprečavanje infektivnih bolesti. Dunjin sok, ukuvan sa istom količinom šećera, leči kašalj i astmu. Pečena ili kuvana dunja, preporučuje se kod upale želudačne i crevne sluzokože, ali i za lečenje anemije. Čaj od cvetova dunje pomaže smirivanju kašlja. Čaj od semenki dunje deluje smirujuće, i otklanja nesanicu.
Izvor: Domaćinska kuća
