Srpska pravoslavna crkva sutra praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve – Svete Petke, svetiteljke koja je pomagala bolesnima i siromašnima.
Svetu Paraskevu srpski narod obično zove Sveta Petka, a u srpskim primorskim krajevima Petka Biogradska, jer su joj mošti počivale takođe i u Beogradu. Takođe je poznata i kao Petka Trnovska, jer su joj mošti bile u Trnovu ali i srpskoj Trn-palanki o čemu postoje zapisi.
U srpskom pravoslavnom crkvenom kalendaru su 1900. godine bile tri svetiteljke istog imena: „Prepodobna mati Paraskeva – Sveta Petka!“ (14. oktobra, po starom), „Mučenica Paraskeva“ (26. jula) i „Velikomučenica Paraskeva“ (28. oktobra). Sada ih ima samo dve – jesenja, prava Sveta Petka Epivatska i letnja – mučenica. Taj fakat je unosio zabunu, jer su to tri različite osobe, svete žene iz različitih perioda hrišćanske istorije. Tako se javlja iz 13. veka „Služba svetiteljki Paraskevi – Petki srpskoj“ sa 120 pravila, koja se odnosi na Paraskevu iz Epidaura tj. našeg Dubrovnika, takođe iz 10. veka, u vreme srpskog kralja Hranimira; dakle onu Petku koju zapravo Srbi svojataju.
Sveta Petka se po broju svečara nalazi na šestom mestu na listi najvećih srpskih slava.
Kult Svete Petke je veoma razvijen među Srbima, pa je Petkovica kao jača slava raširena u više krajeva, a najviše u istočnoj Srbiji i Dalmaciji.
U Lužnici i Nišavi je Petkovača prva opšta jesenja slava.
U Šumadijskoj eparhiji Svetu Petku slavi oko 3.500 svečarskih domova. Lazar Tomanović spominje brdo Svete Petke u Boki kotorskoj. Iznad Lastve je brdo Grlice, iza koga se vidi još više brdo Svete Petke, gde su razvaline, verovatno istoimene crkve. I u Duborvniku je brdo Petka, gdje je nekada bila pravoslavna ckva Svete Petke, kao i u selu Brgat, kod Dubrovnika.
Svima koji slave čestitamo srećnu slavu.
