Pretnje na društvenim mrežama, uvrede i fizički napadi – to su najčešće neprilike s kojima su se medijski radnici suočavali tokom 2020. godine. Kako bi se odgovorni što brže procesuirali, pre dvadesetak dana Republičko javno tužilaštvo usvojilo je uputstvo, kojim se nalaže hitno postupanje u predmetima u kojima su žrtve krivičnih dela – novinari.
Dvadeset četiri sata – toliki je rok u kojem tužilac mora da reaguje ukoliko medijski radnik prijavi da je napadnut verbalno ili fizički. U tim situacijama, umesto dosadašnje četiri osobe, na raspolaganju će biti 98 zamenika javnih tužilaca – tzv. kontakt tačaka.
„Problemi sa brzinom postupanja su postojali u nekim manjim sredinama, gde nije bilo dovoljno razumevanja za to šta ustvari novinarski poziv predstavlja, koje opasnosti nosi i na koji način javno tužilaštvo i krivično-pravni sistem treba da pruži podršku i zaštitu u toj oblasti. Sada, sa ovim uputstvom, sva javna tužilaštva su u potpunosti usmerena i imaju jasan pravac“, kaže Branko Stamenković, zamenik republičkog javnog tužioca.
Da rezultati ne bi izostali neophodno je da istom brzinom rade i druge nadležne institucije – sudovi i policija.
„Policijski službenici za jedan određeni broj novinara znaju i poznaju ih i imaju ta saznanja, za jedan broj novinara ne mogu znati, samim tim je bitno da novinari koji su žrtve krivičnih dela ili događaja, da prilikom podnošenja prijave, da li odmah kroz poziv i podnošenje prijave u policijsku stanicu ili ono što bih želeo da apostrofram, kroz kontakt tačke, da pozovu njih da bi se to blagovremeno sve rešilo i ušlo u postupak“, napominje Slobodan Malešić, pomoćnik direktora policije.
Slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara tokom 2020, prema podacima RJT, bilo je 49. Pokrenuto je 35 postupaka.
„Odluka tužilaštva je korak napred, ali posla još ima“
Drugačiju evidenciju imaju novinarska i medijska udruženja – napada na novinare je, kažu, bilo više. Odluka da tužilaštva brže reaguju je korak napred, ali ponavaljaju – posla još ima.
„Sada vi imate čudnu situaciju da neko ko preti novinaru može da bude kažnjen zatvorom, a da onaj ko nanese lake ili teške telesne povrede novinaru se tretira kao bilo koji napad. Verujemo da će ova radna grupa doprineti tome da bude izmenjen tako da napad na novinara bude tretiran kao napad na advokata ili na tužioca i sudiju“, naglašava Vladimir Radomirović, predsednik Udruženje novinara Srbije.
Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije smatra da je, pre svega, potrebno da se promeni atmosfera u društvu. „Dokle god imamo vređanja, govor mržnje u najvišem organu ove države, a to je parlament, do tada mi možemo da pišemo različite papire. Papir trpi sve i bojim se da ovo ne ostane mrtvo slovo na papiru“, dodaje Filipović Stevanović.
Udruženja traže i efikasnije vođenje i brže okončanje sudskih procesa za ubistva i napade na novinare, čime bi se stavilo do znanja da brojni slučajevi neće ostati nekažnjeni.
