Kada je reč o Beogradu, Kon navodi da se kriva zaravnila, pa čak pokazuje naznake spuštanja i to zahvaljujući primeni mera ali i vakcinaciji.

„Ono što smo uradili merama daje rezultate, to je evidentno, već drugu nedelju nemamo taj jasan porast iz dana u dan, nego imamo jedno zadržavanje i održavanje situacije čak i blago popuštanje posebno u Beogradu“, napominje epidemiolog.

Ukazuje da je procenat vakcinisanih u Beogradu prešao 30 odsto, a gotovo 60 odsto starijih od 65 godina u Beogradu primilo je vakcinu.

„Imamo najozbiljiju epidemijsku situaciju bez ozbira na brojke, hospitalizovani su uglavnom teži slučajevi. Taj vrh piramide su oni koji su u bolnici, posebno oni koji su na respiratorima ili potpori kisenoika, takvih ima jako mnogo“, dodaje Kon.

„U perspektivi se može govoriti o otvaranju bašta kafića“ 

Napominje da će danas biti održane konsultacije oko mera, a kada se o njima razmišlja treba, kaže, shvatiti da je situacija još uvek teška.

Kada se to kaže, uglavnom se, navodi Kon, spominju Niš i Novi Sad, a nešto je bolje u Vranju, Leskovcu i na istoku zemlje.

Prema njegovim rečima, u perspektivi se može razmišljati o otvaranju bašta kafića

„Ali pre toga mora biti jasno da virus gubi svoju snagu, da mu ne bismo dali prostor da se raširi. Kafići i restorani su zamišljene oaze u glavama ljudi gde uđeš, skineš masku i misliš da korone nema. Treba da bude razmak dva metra, da se nose maske u periodu dok se ne konzumira hrana i piće, to smo preporučili“, navodi Kon dodajući da je u Srbiji problem to što se, ono što je preporučeno, uopšte ne tretira i ne radi.

To je, smatra član Kriznog štaba, zanimljiv sociološki fenomen kod nas.

Kada se biraju umere, uvek se, napominje, bira između očuvanja zdravstvenog sistema i očuvanja ugostiteljstva i turizma.

Smtra da ga ljudi nisu čuli kada je prošle nedelje uputio poruku „Aman, ljudi, shvatite – zdravstveni sistem na ivici propasti“.

„Mislim da je to normalno, pritisak i potreba za oslobađenjem od pritiska stvara razne događaje kao što je kolo oko spomenika, sve su to ljudske stvari, kao otpor od straha. Imam razumevanja ali to nije racionalno, nije dobro što se to radi“, naglašava Kon.

Kada da se vakcinišu oni koji su preležali kovid 

Kada je reč o vakcinaciji, navodi da se za sada uočava, ali da nema naučne potvrde, da je više antitela kod vakcinisanih nego posle prirodne infekcije.

„To je individualna stvar, treba raditi istraživanje i da se traži srednja vrednost u oba slučaja. Oni koji su preboleli ipak treba da se vakicnišu, njima se preporučuje da se posle tri meseca vakcinišu, a najmanje je mesec dana od ozdravljenja, to se zna“, napominje Kon.

Osnovna stvar u toj situaciji je, naglašava, da se definiše ozdravljenje što je posao kliničara koji je lečio tu osobu.

„To je najmanje tri dana bez tegoba, a da je prošlo više od 14 dana od početka bolesti. Rekonvalescencija može trajati i nekoliko meseci“, napominje Kon.

„Pre mesec dana obećano da će ukrštanje podataka o vakcinisanima i zaraženima biti rutinski posao“ 

Član Kriznog štaba kaže da trenutno „nema ko da se bavi“ ukrštanjem podataka o onim ljudima koji su se vakcinisali, a zarazili su se i oboleli.

Još pre mesec dana je, ukazuje, obećano da će taj posao početi rutinski da se radi.

„Odgovor je da ćemo dobiti te podatke, treba shvatiti da oni ne rade jedan posao, nego dva ili tri isti zdravstveni radnici. Mislim da nikome nije jasno koliki je to posao, ljudi vide samo lečenje ne vide ostalo iz oblasti preventive što se radi, komunikacija sa kontaktima, ogromna dokumentacija za svaki kontakt, kad slušam zašto to nije određeno, mislim da ljudi ne shvataju. Ne možete i zakonske propise prenebregnuti i odjednom se osloniti na informatičku bazu, to je protivzakonito“, smatra Kon.

Sve to, kako kaže, zavisi od brzine i sposobnosti informatičara koji, dodaje, u sistemu do sada nisu imali takvu ulogu.

„Ko to ne razume, žao mi je, shvatiće vremenom, mislim na one koji kritikuju, sistem ne može da sustigne situaciju i daleko sporije stižu prijave, po nedelju, deset dana kasnije“, rekao je epidemiolog.

Odgovarajući na potpitanje da li to znači da nema dovoljno informatičara, Kon je rekao da „ima ko da radi to“ i dodao da „bez IT sektora nema posla“.

„Svi zakoni po tom pitanju i regulacija će doći na preispitivanje posle ove pandemije“, napominje Kon.

Izvor: RTS