„Licem na Svetoga Savu“ 1860. godine, u Knjaževcu je osnovano čitalište. O tom važnom događaju izvestile su i „Srbske novine“:
Na prvu reč našega g. načelnika za ustanovljenje kasine građani knjaževački rado pristanu i odmah se upišu oko 60 članova, koji su novčanom pomoći pritekli ne samo osnovati nego i za budućnost održati ovu ustanovu. Naš je poziv u isto vreme da se ozbiljnim i plemenitim radom zanimamo i da radimo za razvitak i usavršenje samih sebe i svoga celoga roda. Tako imamo sad ovde mesto društvenog sastanka, gde ćemo prijatnu zabavu i oduševljenog uživanja nalaziti, i gde se češće možemo viđati radi lepog razgovora, radi uzajamnog poučenja i zadovoljnog provođenja vremena, u kome se inače samo od dnevnog rada odmaramo. I celj kasine nije da se samo naprazno svaki dan skupljamo, dnevne događaje pretresamo u skupu, nekoliko novina i knjiga pretplatimo, a posle da prostim zabavama, igrom i lakrdijama vreme provodimo. Isto nije zlo, ali je za ljude koji hoće nečim da prethode i primer da budu malo i nedostojno. Kasina bi trebalo da je kvasac varoškom građanskom životu, a ovaj opet svojoj okolini; u kasini treba da svako korisno opštinsko preduzeće odziv dobije, da se tu pretrese, upozna i rasprostrani. Kasina bi mogla zasad kod nas zastupiti mesto engleskog mitinga. Ne bi li lepo bilo da se jedanput nedeljno, izabravši jednog člana koji bi tom pozivu mogao odgovoriti, drže javna čitanja o predmetima s kojima svaki dan u dodir dolazimo, ako o vazduhu, o vodi, zemlji, lebu, mesu, kafi, šećeru, o vinu, rakiji itd. kojih sastov zacelo svako ne poznaje, a osobito da se prijatnim i praktičnim načinom u kasini pročitava ponešto iz zemljopisa i istorije?
Narod je srpski dosta sklonjen napretku, ima zdrav razum i volju za naukom i slobodnim razvitkom. A osobito je gotov potpomoći svaku plemenitu nameru, kad mu se samo predstavi kao što treba.
