Svake jeseni, neslavno čuvene smrdibube postaju napasnik broj jedan u mnogim domovima. Ovaj insekt, poznat po neprijatnom mirisu i svojoj invazivnoj prirodi, doseljava se u veće brojeve. Bez obzira na svoj zlobni glas, smrdibube zapravo nisu toliko opasne koliko se čini.
Ovi insekti, poznati i kao smrdljivi martin, mogu se pronaći gotovo svuda – u baštama, parkovima, pa čak i unutar kuća i stanova. Često se „uvoze“ u domove putem veša koji se suši napolju. Iako su domaći insekti u ovim krajevima, najbrojnije populacije su invazivne vrste.
Najproblematičnije su dve registrovane vrste: mramorna smrdibuba i etiopska zelena smrdibuba. Iako su specifičnog izgleda i izuzetno neprijatnog mirisa, više izazivaju stres nego što nanose stvarnu štetu. Njihov glavni izazov se ogleda u poljoprivredi, dok su za ljude uglavnom bezopasne.
Prirodna ravnoteža i prirodni neprijatelji smrdibuba potrebni su kako bi se njihova populacija regulisala. Ovo će pridoneti prirodnoj selekciji i smanjenju njihovog broja. Za sada, najefikasnija rešenja u borbi protiv smrdibuba su fizičke prepreke i upotreba hemijskih sredstava za dezinsekciju.
Ako se ipak nađu unutar vašeg doma, stručnjaci savetuju da ih ne ubijate ili usisavate jer će osloboditi hemikalije koje proizvode neprijatan i dugotrajan miris. Umesto toga, smrdibube treba pažljivo ukloniti rukom, papirom ili rukavicom kako biste sprečili ovu pojavu i miris u vašem domu.
