Vesna Simić poslanica iz redova Srpske napredne stranke predstavnik je iz Knjaževca u Skupštini Republike Srbije. 

Na sajtu “Otvoreni Parlament“ možete pročitati sve njene diskusije iz prošle godine i to na ovom linku: http://www.otvoreniparlament.rs/politicari/vesna-simic/

Inače, Simićeva je poslednji put govorila 15.12.2014. godine na desetoj sednici Drugog redovnog zasedanja. Ona je tom prilikom rekla:

Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, poštovana gospođo Tabaković, guverneru Narodne banke Srbije sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas smo celodnevno raspravljali o setu od pet finansijskih zakona i kako smo od kolega poslanika imali prilike da čujemo, radi se o setu od pet modernih zakona, savremenih zakona i zakona koji su u potpunosti usklađeni sa direktivama EU. Ja se u potpunosti pridružujem ovakvim razmišljanjima mojih kolega.

Jedan od zakona koji je danas bio na dnevnom redu i o kojem smo takođe imali prilike dosta da čujemo je i Zakon o osiguranju. Zakon o osiguranju iz 2004. godine pretrpeo je više izmena i dopuna. Međutim, u poslednjih desetak godina sektor osiguranja je transformisan, povećan je nivo osiguranja, povećan je nivo tržišne discipline. Na tržište su ušli novi učesnici sa većinskim stranim kapitalom. Razvijene su nove usluge osiguranja i povećan je nivo zaštite svih učesnika u postupku osiguranja.

Novim zakonom izvršena je harmonizacija domaćih propisa sa pravnom tekovinom EU. Predmet ovog zakona čine poslovi osiguranja, reosiguranja i poslovi posredovanja i zastupanja u osiguranju.

Ono što je bitno je da je princip dobrovoljnosti osiguranja imovine lica i dalje osnovni princip na kome se zasniva osiguranje u našoj zemlji.

Poslovi osiguranja obuhvataju i životno i neživotno osiguranje, međutim ne i obavezno socijalno osiguranje. Zakonom su predviđeni i oblici horizontalne podele rizika sa osiguranjem, kao i vertikalne podele rizika – reosiguranje. Zadržana je podela na dve grupe osiguranja, životna i neživotna, ali se izmene u odnosu na važeći zakon odnose u vrstama životnih i neživotnih osiguranja, kako bi se rizici koje pokrivaju društva za osiguranje usaglasili sa rizicima koje pokrivaju društva za osiguranje u zemljama EU.

Obavezno osiguranje je jedino u saobraćaju, dok su ostali oblici osiguranja, u koje se ubraja i zdravstveno, i dalje ostali na principu dobrovoljnosti. Ovo je, međutim, i praksa EU. Nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja vrši NBS i tako i treba da bude, bez obzira na to što smo čuli, nekima to i ne odgovara, ali nažalost, šta ćemo.

O poslovima iz svoje nadležnosti NBS odlučuje rešenjem protiv kojeg se može voditi upravni spor po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku. Društva za osiguranje su prema odredbama ovog zakona dužna da vode računa o zaštiti prava osiguranika, korisnika osiguranja i trećih lica.

Narodna banka Srbije takođe posreduje u rešavanju odštetnog zahteva radi sprečavanja spora iz osnova osiguranja i razmatra prigovore, a što će detaljnije biti regulisano podzakonskim aktima. Odredbom člana 16. propisana je obaveza vođenja registra podataka o subjektima kojima NBS izdaje dozvole za rad i nad kojima vrši nadzor.

Ovim zakonom uređuju se i društva za osiguranje i društva za reosiguranje. Predlogom zakona uređuje se način pribavljanja saglasnosti NBS za uvećanje kvalifikovanog učešća u društvu za osiguranje. Takođe je predviđeno da društvo za osiguranje može da se osnuje kao akcionarsko društvo ili kao društvo za uzajamno osiguranje, a društvo za reosiguranje je samo kao akcionarsko društvo.

Zakon predviđa da lice koje ima prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije može da zaključi ugovor o osiguranju samo s društvom za osiguranje sa sedištem u Republici. Dakle, primena principa teritorijalnosti, a sa stranim društvom samo pod određenim uslovima.

Upliv NBS ogleda se i u tome što ona može da odobri npr. da društvo za osiguranje zaključi ugovor o posredovanju u osiguranju i ugovor o zastupanju u osiguranju. Narodna banka Srbije može da odobri kao izuzetak od pravila mogućnost istovremenog obavljanja poslova životnog osiguranja i pojedinih vrsta poslova neživotnog osiguranja, odnosno mogućnost obavljanja više vrsta neživotnog osiguranja.

Prema važećem zakonu, akcionarska društva mogla su da se do sada osnuju najmanje od strane dva pravna, odnosno fizička lica. Međutim, prema predlogu zakona uvedena je mogućnost jednopersonalnih akcionarskih društava koja mogu osnivati kako domaća, tako i strana pravna i fizička lica.

Članom 27. Predloga zakona uređena je visina osnovnog kapitala, kao i obaveza održavanja te visine tokom poslovanja društva. Ovaj cenzus je utvrđen u skladu sa rešenjima takođe iz direktive EU.

Smanjen je rizik za obavljanje poslova neživotnih osiguranja i reosiguranja, dok je članom 29. utvrđena zabrana uzajamnog učešća u kapitalu, odnosno u pravu glasa društva za osiguranje, društva za reosiguranje, kao i društva za posredovanje u osiguranju i društva za zastupanje u osiguranju.

Zakon definiše povezana lica i pravi razliku između povezanih lica u odnosu na fizičko i u odnosu na pravno lice.

Propisani su uslovi za izdavanje dozvole za rad, obavezna sadržina poslovnog plana, a novinu u odnosu na važeće rešenje čini mišljenje ovlašćenog aktuara na elaborat o očekivanim rezultatima poslovanja za trogodišnji period, obaveznost održavanja osnivačke skupštine, na kojoj se donose opšti akti, poslovni plan i akti poslovne politike.

Predlogom zakona utvrđuje se organizaciona i upravljačka struktura društva za osiguranje, s tim da upravljanje bude organizovano po sistemu dvodomnog upravljanja. Zakon nadalje utvrđuje nadležnost nadzornog odbora, kao i rešenja koja se odnose na izvršni odbor koji mora imati najmanje tri člana, od kojih je jedan predsednik i zastupa društva za osiguranje.

Narodna banka Srbije daje prethodnu saglasnost na izbor članova upravnog i nadzornog odbora, koji čine upravu društva i ona je ta koja može da oduzme tu saglasnost. Ove odredbe se shodno primenjuju na društva za reosiguranje. Predviđeni su i uslovi za osnivanje društava za posredovanje i zastupanje u osiguranju i reosiguranju. Uvodi se obaveza obrazovanja rezervi za neistekle rizike. Uvode se rezerve za bonuse i popuste, na čiju isplatu osiguranici imaju pravo na osnovu učešća u dobiti, smanjenja premije ili prestanka osiguranja, dok su članom 120. precizirane rezervisane štete kao obaveza za nastale štete.

Predviđeno je, takođe, da se osim kod životnih osiguranja, matematička rezerva obračunava i kod višegodišnjih osiguranja koja se akumuliraju. Zakon predviđa i kaznene odredbe za one koji se ne pridržavaju odredaba ovog zakona, kao i rok od šest meseci za donošenje podzakonskih akata.

Kao što sam na početku rekla, ovaj zakon je, kao i ostali zakoni koje smo danas razmatrali, jedan sistemski zakon čije su odredbe u potpunosti usklađene sa pravom EU i kao takvog ga svakako treba podržati, kao i ostale predložene zakone u danu za glasanje. Hvala.