Kakvu god reformu država da sprovede, današnji zaposleni ne mogu da računaju da će kada odu u penziju od nje imati više nego za preživljavanje.
Kako je „Blicu“ potvrđeno u Nemanjinoj, Vlada će ozbiljno razmotriti načine na koje penzioni sistem može učiniti dugoročno održivim. Ipak, niko se ne nada niti veruje da bi to značilo da budući penzioneri od državnih penzija u budućnosti mogu da žive pristojno. Razlog je vrlo prost. Nacija stari, penzionera je sve više, a zaposlenih sve manje.
Poražavajuć je podatak da je pre dvadeset godina bilo čak 3,5 puta više radnika nego penzionera. Danas je odnos 1:1, čak je nešto manje i onih koji uplaćuju doprinose od onih koji primaju penzije.
Pored toga, retki su oni, posebno u privatnom sektoru, kome su poslodavci uplaćivali doprinose za sve godine staža, a i kada su to činili uplaćivali su namete kao da isplaćuju minimalac. To će se sutra i te kako obiti o glavu svima koji danas rade, a nadaju se pristojnoj penziji u starosti.
– Ne vidim kako bi se penzije značajnije povećale u narednom periodu. Možda one najniže, i to ne više od 1.000 dinara. Za one koji danas imaju oko 13.000 dinara to nije beznačajno. Nešto slično povećanju od deset odsto iz 2008. teško da će se ponoviti. A i ono je bilo posledica politike, a ne ekonomskog rezona – kaže za „Blic“ ekonomista Aleksandar Stevanović i dodaje da se na bilo kakvo uvećanje penzija može računati isključivo ako dođe do značajnog povećanja broja zaposlenih.
Ukoliko bi se išlo na garantovane državne penzije, one bi bile samo za pokrivanje osnovnih životnih potreba.
– Za sprovođenje jedne takve reforme potrebno je i 30 godina. Penziju bi primali svi koji ispune starosni uslov, pa i domaćica koja nikada nije radila. To bi garantovala država, dok bi građanin štedeo kroz privatne penzione fondove ili na drugi način – tvrdi Stevanović.
On dodaje da drugi stub obaveznog penzijskog osiguranja za Srbiju može biti poguban. Da je to potpuno neprihvatljiva opcija za Srbiju, misli i prof. Gordana Matković. Bivša ministarka u vladi Zorana Đinđića i ekspert za socijalna pitanja kaže za „Blic“ da bi uvođenje tzv. drugog stuba penzionog osiguranja značilo još veće smanjenje sredstava iz kojih se finansiraju primanja sadašnjih penzionera.
– Penzije sadašnjih penzionera bi morale još da se smanje, a pritom nema dokaza da bi to predstavljalo rešenje za penzionu krizu – napominje prof. Matković i upozorava da su ovaj model mnoge države koje su ga uvele već napustile, a neke sasekle kroz smanjenje doprinosa, zato što je postalo preskupo.
Dobrovoljni fond uz olakšiceU Srbiji svaki deseti zaposleni štedi za starost mesečnim uplatama u privatne penzione fondove. Ovaj vid štednje pomaže i država, pa tako ako mesečno uplaćujete do 5.329 dinara u privatni penzioni fond, na taj iznos se ne plaća porez na zarade, već sve ide na vašu štednju. |
Izvor: Blic
