Međunarodni dan seoskih žena obeležava se svakog 15. oktobra kako bi se skrenula pažnja na ključnu ulogu žena na selu.
Republika Srbija je ratifikovanjem određenih dokumenata i konvencija, preuzela međunarodnu obavezu da ženama na selu obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti i učini vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela. Pokrajinske institucije na čelu saZavodom za ravnopravnost polova i Pokrajinskim sekretarijatom za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova obezbeđuju sprovođenje rodno osetljivih politika i u tom smislu kreiraju posebne mere i obuke za ekonomsko osnaživanje seoskih žena.
Sajam stvaralaštva u Bačkoj Palanci
Manifestacija Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini jedna je od aktivnosti na afirmaciji potencijala i stvaralaštva žena iz ruralnih područja, koja ima za cilj da promoviše ženski aktivizam na lokalnom nivou i obezbedi značajan doprinos seoskih žena lokalnim zajednicama i razvoju. U AP Vojvodini trenutno je registrovano više od 400 ženskih organizacija, 300 je upravo u seoskim sredinama. Ova manifestacija održana je u subotu u Bačkoj Palanci, a na njoj se okupilo oko 180 ženskih seoskih udruženja iz 40 opština i gradova u Pokrajini.
„Ovom manifestacijom pokazujemo snagu vojvođanske žene, snagu sela, multietičnosti, multikulturalnosti. Na jednom mestu pregršt različitih kultura, specijaliteta, rukotvorina, suvenira koji odražavaju duh i kulturu više od 26 nacionalnih zajednica„, rekao je na otvaranju potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin.
Uslovi života seoskih žena
A kako žive žene na selu, pitanje je na koje se mogu dobiti različiti odgovori, obzirom na položaj sela, blizinu grada, infrastrukturu, stepen privrednog razvoja ali i nivo obrazovanja, godine starosti i staža samih žena. Podaci pojedinih istraživača govore da su uslovi života u mnogim selima teški, da su ambulante, apoteke, obdaništa, biblioteke neostvariv cilj za gotovo trećinu sela u Srbiji. Drugi opet smatraju kako je selo raj na zemlji u kome žive vredni i čestiti ljudi, u selu uvek ima sveže, zdrave hrane, voća, povrća, ali i interneta, mobilnih telefona, već pomenutih vrtića i škola.
Na pitanje kakav je život na selu, žene će najčešće reći da je dobra komunikacija među žiteljima, manja gužva, čist vazduh, prirodna hrana, ali i velika nezaposlenost, udaljenost od grada, malo kulturnih dešavanja, slaba zdravstvena usluga. Dok se jedne u seoskom dvorištu prepunom mehanizacije, stoke i živine osećaju sigurno i situirano, dotle druge čeznu za gradskim uslovima života. I u seoskim sredinama žene se odlučuju za pokretanje sopstvenog biznisa otvaranjem cvećara, poslastičarnica, krojačkih radnja.
Radno mesto u dvorištu
„Sve zavisi od same žene, da li je sposobna i spremna da radi na seoskom imanju„, kaže Zora Feđver, vlasnica farme krava. „U mojim objektima je oko 100 grla stoke, od kojih je većina muznih krava. Ustajem rano, posla ima celog dana i tako 365 dana u godini, ali to je moj posao, moje radno mesto je dvorištu. Nemam godišnji odmor niti sam ikad koristila bolovanje ili porodiljsko, iako redovno uplaćujem penzijsko i zdravstveno osiguranje. Od grada sam udaljena destak kilometara i to nije problem jer imam kola, dostupne su mi sve informacije putem interneta i mobilne telefonije, ali je problematično za decu jer u selu nema mnogo sportskih i kulturnih sadržaja„, objašnjava Feđver.
Upravo su na rešenju pitanja bolovanja i porodiljskih naknada pre dve godine insistirale članice Ženske parlamentarne mreže, a u cilju poboljšanja položaja seoskih žena. Grupa za razvojnu inicijativu Sekonsuputila je Vladi Srbije preporuku u kojoj je predloženo da Ministarstvo poljoprivrede podstiče registrovanje agrarnih gazdinstava na žene, posebno ako su muški članovi zaposleni, jer je istraživanje ukazalo da postoji spremnost za to. Predloženo je i formiranje lokalnih komisija za rodnu ravnopravnost, kao i njihovo angažovanje na unapređenju položaja žena sa sela u statusu pomažućih članova domaćinstava.
Seoski način života
Pedesetjednogodišnja domaćica iz Obrovca Koviljka Trivunčević, na samom početku razgovora kaže da ne bi menjala jedan metar mirnog i tihog bačkog sela u kome se ljudi znaju, poštuju i jedni drugima pomažu, za ceo grad. „Ostala sam bez posla pre pet godina ali sam se, obzirom da nemam mogućnost stalnog zaposlenja, prilagodila seoskom načinu života. Imam kuću, dvorište i veliku baštu u kojoj proizvodim hranu za porodicu tokom cele godine, pripremam zimnicu, hranim živinu, svinje i ovce. Radim dosta, ali takav je tempo života u selu. Ipak, ostaje mi vremena da se posvetim deci i porodici, a svi znamo kakvo je bogatstvo imati zdravu i jaku porodicu. Ja sam se posvetila i ručnom radu, osnovala sam i seosko udruženje žena „Svilen konac“, gde zajedno radimo vezemo, tkamo, predemo vunu, a sada je u fazi realizacija našeg projekta o izradi suvenira. Okupljamo se u Udruženju, i osim što se družimo, učestvujemo na raznim manifestacijama gde su naši ručni radovi cenjeni, a naravno uvek se nekome dopadne nešto iz naše ponude te i zaradimo i tako prodajom heklanih, vezenih, tkanih ili štrikanih predmeta popunimo kućni budžet„, objašnjava ova domaćica.
Kako kaže Koviljka, u selu žive i žene koje imaju radno mesto u obližnjem gradu. Žene iz Obrovca i okolnih sela gotovo cele godine nadničare, tokom proleća aktuelna je ručna sadnja povrća, zatim kopanje i branje, a u zimskim mesecima je klasiranje i pakovanje u halama velikih proizvođača, i za osam sati rada zarade 1.200 dinara.
I to je mnogim ženama, koje osim kuće i okućnice nemaju značajniju imovinu, jedini izvor primanja. Bar za sada, dok se uslovi života, kako se često najavljuje, ne poboljšaju ili ostvari davno obećanje dato tokom jedne predizborne kampanje o mogućnosti priznavanja radnog staža i sezonskim radnicima, čime bi mnoge žene stekle uslove za dugo čekanu penziju.
(Izvor: Agroklub.rs)
