Kažu da je ona stara “Zreo za sekirče” ostala kao podsetnik na davna vremena, onda kada su Srbi upražnjavali jedan krajnje morbidan običaj pod nazivom – lapot.
Lapot je značio da kamenovanjem ili sekirom deca ubiju svoje roditelje kada napune 60 godina, jer više nisu bili u stanju da privređuju svom domaćinstvu, svojoj porodici.
Ovaj morbidni običaj najviše se sprovodio na teritoriji Istočne Srbije.
Ubijanje šezdesetgodišnjaka vršili su njihovi sinovi, rođaci uz prisustvo celog sela.
Naime, seoski birov bi išao do kuće do kuće i vikao “Lapot je u toj i toj kući, dođite na podušje“.
Na različite načine su “starci“ bili ubijani, a u nekim delovima Istočne Srbije praktikovalo se odrubljivanje glave crtalom od rala ili pluga, ubijanje motkom, što se u većini slučajeva dešavalo na istoku zemlje.
U nekim selima bi na glavu starca pred samo ubijanje stavili komad hleba od projinog ili kukuruznog brašna te govorili: „Ne ubijamo te mi nego ovaj hleb!“.
Obzirom da su verovali da ih posle smrti čeka bolji život, starci su se pokoravali ovom drevnom običaju te sinove čak i blagosiljali: „Sine moj, da si živ i zdrav mnogo godina i da dočekaš starost, pa i tebe sin ovako da isprati na onaj svet“.
Bio lapot mit ili stvarnost u nekim selima kao što je Veliki Izvor kod Zaječara i dan danas se za nekog ko je star i nesposoban kaže da je „gotov za motku“ ili „sekiru“.
Jedino što se pouzdano zna je koren i značenje reči lapot („lap“) koja je staroslovenskog porekla – gubljenje, iščezavanje, nestajanje.
(Ovi tekstovi su deo projekta “Sačuvajmo Knjaževac i običaje od zaborava“ koji je sufinansiran iz javnih sredstava Opštine Knjaževac, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Knjaževca i širem informisanju javnosti o ovom kraju)
