Ako bismo sudili po statističkim podacima, najbolja zemlja za život u regionu bila bi Rumunija. U ovoj zemlji je, naime, najpovoljniji odnos između prosečne plate i potrošačke korpe.
Porodica sa dvoje zaposlenih koji primaju prosečne plate, koje iznose po 645 evra, u ovoj državi bi svojim prihodima pokrili skoro dve prosečne potrošačke korpe (1,8). Rumuniju bi, potom, sledili Hrvatska, Mađarska, Srbija, Makedonija, Slovenija, Crna Gora, Bugarska, pa BiH.
Ako bi se gledalo samo po visini prosečne plate, na prvom su mestu ubedljivo Slovenci, koji jedini “prebacuju” magičnih 1.000 evra mesečno, dok su iza njih Mađari i Hrvati. Tih slovenačkih 1.018 evra, recimo da bi moglo da pokrije troškove stanovanja i osnovnih životnih namirnica (hrana i higijena) za četvoročlanu porodicu. To znači da, praktično cela druga plata može da ide za ostale troškove, kredit, automobil, društveni život, restorani, pozorišta, bioskop…
U Srbiji bi, međutim, to bilo izvodljivo, s obzirom da se srpska potrošačka korpa računa prema tročlanoj porodici, koliki je prosek prema rezultatima poslednjeg popisa. Kada bi se, dakle porodica uvećala za jednog nezaposlenog člana, povećala bi se i cena potrošačke korpe. Prihodi bi, međutim, ostali isti, pa bi se smanjila i kupovna moć.
Statistika je jedno, život drugo
Sve je to, međutim, samo statistika. U realnom životu, koji još manje ide u prilog Srbiji, tu treba ukalkulisati i druge stvari od samog sastava potrošačke korpe, koji varira u zavisnosti od države, pa do toga koliko ljudi živi od prosečne plate. U Srbiji, recimo, svega oko četiri odsto od, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, oko dva miliona zaposlenih prima platu veću od 150.000 dinara, dok istovremeno oko 300.000 ljudi živi sa minimalcem od 21.000 dinara.
Srbija je, naime, uz Makedoniju, prema podacima Svetske banke, imala najveći rast ekonomske nejednakosti u periodu od 1999. do 2014. godine i nalazila se na 21. mestu na listi zemalja sa najvećim ekonomskim nejednakostima. Od evropskih zemalja u tom periodu društvo su nam pravile još samo Rusija i Gruzija.
Veliki jaz između bogatih i siromašnih
Slovenija se, kao zemlja sa mnogo manjim ekonomskim raslojavanjem stanovništva, na primer, nalazila čak 37 mesta niže.
Najrealnija slika se, možda, može steći na osnovu indeksa kvaliteta života koji u obzir ne uzima samo standardni pokazatelj načina i kvaliteta života – BDP, plate, troškove… – već i stvari kao što su zdravstvo, stanovanje, obrazovanje i politička slobode.
Po toj listi, najbolji je život u Sloveniji, koja je zauzela 20. mesto, ispred Hravstke (33.) i Mađarske (35.) Ispred Srbije (47) su Rumunija (42) i Bugarska (43), dok su Crna Gora i Makedonija na 55. odnosno 57. mestu. Ubedljivo najlošije plasirana je BiH na 69. mestu.
Prosečne plate i potrošačke korpe u državama regiona
| Država | Prosečna plata (PP)* | Potrošačka korpa (PK)* | Odnos 2xPP/PK (%)** |
| Slovenija | 1.018 | 1.590 | 1,28 |
| Hrvatska | 768 | 963 | 1,60 |
| BiH | 428 | 946 | 0,90 |
| Srbija | 378 | 545 | 1,38 |
| Crna Gora | 494 | 810 | 1,22 |
| Makedonija | 360 | 525 | 1,36 |
| Mađarska | 839 | 1.145 | 1,46 |
| Rumunija | 645 | 709 | 1,80 |
| Bugarska | 478 | 832 | 1,14 |
* u evrima
** računato za porodicu sa dvoje zaposlenih koji primaju prosečne plate
(Blic, M. R. Petrović)
