Bilo je najavljeno da će reforma sistema plata u javnom sektoru u Srbiji, bar u nekim službama, početi 2018. godine, ali državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Kasalović, kaže za „Politiku” da se primena sistema platnih razreda odlaže do 1. januara 2019. godine.
366
Do tada, osim već usvojenog Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, trebalo bi doneti zakon o zaposlenima u javnim službama, zakon o platama službenika i nameštenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, kao i zakon o platama u javnim agencijama. Očekuje se da će prva dva pomenuta zakona, kao i izmene Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, biti usvojeni do kraja ove godine, a zakon o platama u javnim agencijama početkom 2018, da bi sledeća godina bila iskorišćena za donošenje neophodnih podzakonskih akata. Jedan od tih propisa treba da reguliše način vrednovanja učinka i rada zaposlenih u javnim službama, a Zoran Kasalović pominje kao vrlo značajan i budući katalog radnih mesta u javnom sektoru, na osnovu čega više nećemo imati, recimo, vozače-kurire, vozače-dostavljače, vozače koji rade i poslove obezbeđenja, što je bio izgovor da se nekome isposluje veća plata.
U katalogu će precizno biti navedena sva radna mesta u javnom sektoru (očekuje se da ih bude mnogo manje nego sada), biće utvrđene osnovice i koeficijenti za svako od tih mesta i na osnovu toga isplaćivaće se plate. Tako se neće više dešavati, kao što je to sada slučaj, da u različitim institucijama, na istim radnim mestima za iste poslove i isti učinak imamo različite plate. Takođe, ovom reformom nikome neće direktno biti povećana ili smanjena plata, ali biće uspostavljen novi sistem.
Na pitanje kako će u nove platne razrede biti svrstani oni koji danas imaju mnogo veća primanja, a da im plate ne budu smanjene, na primer u nekim javnim agencijama, državni sekretar potvrđuje da je u jednoj od predloženih zakonskih odredbi navedeno da će zatečeni nivoi plata u trenutku primene zakona biti zadržani. „Međutim, kad sistem počne da funkcioniše, težiće se uspostavljanju pravednog raspona plata, pa će onima koji u ovom trenutku imaju potcenjene iznose, kad budu svrstani u platne grupe, plate biti povećavane srazmerno raspoloživim sredstvima, dok se onima koji su u ovom trenutku u precenjenoj grupi plate neće povećavati sve dok ih njihova platna grupa ne dostigne. To će se postići tako što će se povećanje mase zarada u javnom sektoru usmeravati ka zaposlenima koji u ovom trenutku, za slične poslove, imaju niže plate, a sada precenjeni bi zadržavali iste iznose sve dok ih potcenjeni ne dostignu.”
Na primedbu da primena novog sistema plata nailazi na otpor među zaposlenima u prosveti i kulturi, Kasalović kaže da su predstavnici vlade vodili intenzivne razgovore s reprezentativnim sindikatima javnih službi, pre svega u okviru Socijalno-ekonomskog saveta. Predstavnici ministarstava na zajedničkim sastancima uvažili su gotovo 90 odsto primedbi sindikata i one su ugrađene u nacrt zakona o zaposlenima u javnim službama. Ipak, predstavnici sindikata iz institucija kulture na tim sastancima nisu učestvovali, dok su neki reprezentativni sindikati iz prosvete smatrali da uopšte nema potrebe za ovim zakonskim promenama.
S druge strane, Socijalno-ekonomski savet je izrazio stav da je u dosadašnjem radu na ovim propisima prihvaćen maksimalan broj primedbi i sugestija, a budući da ovaj savet odluke donosi konsenzusom, nova zakonska rešenja biće upućena vladi i bez podrške (ali i bez značajnog protivljenja) nekih sindikata. S tim što nova zakonska rešenja predviđaju da, ako neka od službi u javnom sektoru pokuša da se izbori za porast plata u svom sektoru, to neće biti moguće ako se istovremeno ne povećavaju plate i u ostalim delatnostima i službama. Prema tome, ministarstvo će nacrte zakona uputiti vladi na usvajanje, a vlada skupštini, da bi se u sledećoj godini posvetili donošenju podzakonskih akta. Kasalović na kraju kaže da će i poslodavci imati obavezu da usvoje akte o sistematizaciji i prilagode radna mesta katalogu zanimanja, uručivaće rešenja zaposlenima… da bi ceo sistem, u kojem ukupno ima oko 420.000 zaposlenih, od prvog januara 2019. u ovom delu funkcionisao na nov način.
Razredi za neprofitne
Na primedbu da javna preduzeća koja su na budžetu neće imati platne razrede, Zoran Kasalović kaže da javna preduzeća nisu na budžetu nego samo primaju određene subvencije iz budžeta. Za razliku od javnih službi (prosveta, zdravstvo, kultura…) koje su neprofitne, javna preduzeća bi trebalo da budu profitna, da se pojavljuju na tržištu, i država, u tom smislu, traži određena rešenja u pravcu njihovog restruktuiranja kako bi se njihov rad i finansiranje poboljšali. A naše ministarstvo se bavi radom javnih službi koje su neprofitne, precizira Kasalović.
Autor: Branislav Radivojša, sajt Politike