Badnji dan se proslavlja 6. januara, dan uoči Božića i deo je božićnih običaja. 

Ovakav naziv dobio je po badnjaku koji se na taj dan poseče u šumi, a kasnije i pali.

Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima.

Vredno je reći da je Badnji dan poslednji dan Božićnog posta.

Običaji oko ovog praznika su dosta stari i do danas se dosta običaja i zagubilo ili možda bolje rečeno – zabroavilo.

U skoro svim krajevima se običaji razlikuju.

Ipak, i pored tolike raznovrsnosti i razlika, ipak postoji i dosta zajedničkih običaja koji su vrlo slični, kao i sećanje na neke običaje koji se više ne rade ali postoji sećanje da se u nekom selu nekada i to radilo pre nego što se to napustilo. Loženje badnjaka je u vezi sa ognjem i ognjištem. Loženje badnjaka je središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacane u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.