Od nedavno se može čuti ili pročitati da je primetna povećana učestalost novih slučajeva obolevanja od sifilisa u Srbiji. Za neke je to iznenađenje, za neke ne. Šta zapravo znamo o sifilisu?
Dugo je smatrano da će sa razvojem društva i napretkom medicine sifilis postati marginalan javnozdravstveni problem, ali realnost je nešto drugačija. Učestalost broja novozaraženih varira i često je u korelaciji sa većim društvenim događajima (ratovi, ekonomske krize, migracije stanovništva itd).
Prevencija sifilisa je najefikasniji način kontrole ove bolesti, prvenstveno upotreba kondoma prilikom seksualnih odnosa.
Sa druge strane, pravovremena klinička i mikrobiološka dijagnoza i terapija smanjuju rizik od daljeg prenošenja na druge osobe, kao i rizik nastajanja invaliditeta i smrti.
Sifilis je jako stara bolest i prati čoveka od davne praistorije. Uzročnik bolesti je bakterija Treponema pallidum. Sifilisne lezije na kostima su često nalažene na egipatskim mumijama. Naročito je bio čest u starom i srednjem veku, u gradskim sredinama, među siromašnim stanovništvom.
Sifilis je okarakterisan kao polno prenosiva bolest, mada je seksualni kontakt samo jedan od načina prenošenja. Može se preneti preko oštećene kože ili sluzokože, kontaktom sa sekretima. Mogući način prenosa je transplacentarni, sa majke na dete tokom trudnoće, što za rezultat može imati oštećenje ili smrt ploda.
Bolest je dugog toka, odvija se po fazama i može imati vrlo različite simptome.
U prvoj fazi, dve do deset nedelja nakon infekcije, na ulaznom mestu infekcije dolazi do stvaranja primarne lezije. Lezija postaje ranica koja posle izvesnog vremena zaceli. Najčešća mesta primarne lezije su vrh penisa, vagina, završni deo rektuma, usna duplja.
U drugoj fazi dolazi do širenja mikroorganizma po telu, što je praćeno ospom i drugim promenama. Druga faza se javlja nekoliko nedelja nakon zarastanja primarne lezije. Kao i prva faza, i druga se završava nestankom kožnih promena.
Kliničke manifestacije treće faze obično se javljaju nakon nekoliko godina, sa veoma raznolikom simptomatologijom, ali sa trajnim oštećenjem zahvaćenih organa i visokim rizikom invaliditeta i smrti.
Zaraznost obolele osobe se smanjuje tokom vremena.
Sifilis se može lečiti u svim stadijumima, ali najefikasnije je u ranim stadijumima bolesti.
