VREMEPLOV: TIMOČI PEČALBARI

Do prvog rata 1876. retkost je bila da neko ostavi svoju kuću i da ode na stranu da privredi za domaćinstvo.

Međutim, ratna dešavanja su to promenila. Srpsko – turski rat 1876. – 1878. godine pretvorio je Timočku krajinu u ogromno zgarište, a u nizu ekonomskih nedaća izbila je i Timočka buna (1883) koja je još više pogoršala ionako teške prilike u Timočkom regionu, jer je narod morao da plaća odštetu prouzrokovanu bunom. Pored ovako teškog stanja došlo je i do raspadanja patrijahalne porodične zadruge, koje su brojale i preko 20 članova domaćinstva, pa je tako povećan broj siromašnih.

Pročitajte iPoloženi venci na Spomenik slobodi povodom 4. jula

Narod suočen sa teškim posledicama rata, bez osnovnih sredstava za život, polazio je u masovno na mukotrpan pečalbarski put u Rumuniju (Vlaško). Tamo su ostali preko celog leta, radeći teške poslove za nisku nadnicu. Iako su obavljali teške poslove i pod teškim uslovima, Timočki pečalbari su skoro 40 godina radili sve do 1914. godine – odlazili u rano proleće na bojerske spahiluke u Rumuniju i tamo ostajali do krarja oktobra. Obavljali su sve vrste poslova: orali, kopali želi, kosili i to, radili od jutra do mraka, a za vreme žetve i vršidbe rad nije prekidan ni noću.

Bili su smešteni po šupama, barakama na podu su spavali na slami, a za hranu je najčešće bio kačamak (mamaljiga), tako da su mahom bili iscrpljeni, a jedan broj je i oboleo. Između Rumunskih bojera i pečalbara, postojali su posrednici, takozvani ‘’dragomani’’, čija je glavna dužnost bila da bojerima obezbede dovoljan broj radnika. Pečalbari su tokom cele radne sezone bili pod nadzorom ‘’dragomana’’ i preko njih su primali plate, koji su od toga za sebe zadržavali ‘’dragomansko’’ i na taj način im zakidali od male pečalbarske nadnice.

Od teško zarađenih plata pečalbarima se uzimalo na razne načine: nadnice su smanjivane: brisanjem cele nadnice, zakidanjem na hrani, zbog bolesti, zbog vremenskih nepogoda, za štetu od suše i požara. S ozbirom na uslove u kojima su radili i živeli, moglo bi se reći da je to bio pravi robovski rad.

Foto: Ravnoplov.rs / M.S. ; autor: N. Đorđević