U vreme jada je čovek prvi put kročio na Mesec, dogodili se Bitlsi i Vudstokm, devojke obukle prve mini suknje, prozor u svet rokenrola bio Radio Luksemburg, a prve džipson gitare stizale u varoš preko rođaka iz inostranstva, nastao je Festival kulture mladih Srbije u Knjaževcu. I traje i danas.

Na sceni podignutoj ispred istočnog koša, u dvorištu gimnazije, četiri mladića u belim košuljama i u farmericama ‘super rigle’ svirali su na crvenim ‘džipsonkama’ nešto od Šedouza. Na kulisi iza njih, slovima izrezanim od stiropora, pisalo je: Umetničke igre studenata Srbije. Bio je to prvi knjaževački festival, seća se književnik Bratislav Milanović.

Bilo je to šezdesetih godina XX veka. Grupa knjaževačkih studenata, koja je studirala na Beogradskom univerzitetu, odlučila je da višak slobodnog vremena tokom letnjeg raspusta provede na način koji je tada u Jugoslaviji postajao sve popularniji – organizujući muzičke igre ili festival studenata Timočke krajine. Festivali su, naime, nicali na sve strane i bili mesta na kojima su otrivani novi talenti, decenijama kasnije perjanice jugoslovenske muzičke scene. Teško da je ikome od tadašnjih organizatora palo na pamet da će od studentskih igara nastati manifestacija koja će izdržati iskušenja vremena i neprekidno trajati više od pola veka.

Romantične godine. Deca su se još igrala na ulici, a ne onlajn. Učesnici festivala dočekivani su transparentima na železničkoj stanici, a cela varoš se pretvarala u veliku pozornicu.

Mnogo je vode Timokom proteklo od tada. Novo je vreme. Odavno nema parola o bratstvu i jedinstvu i Kozaračkog kola… Ali ima festivalskog duha i energije, koju, uprkos svemu, nosi samo mlada generacija.

U početku beše samo muzika, a onda su se festivalci dosetili da bi u Knjaževcu moglo svakog leta da se dogodi svojevrsno umetničko finale jedne sezone, pa su počeli da dolaze pesnici, slikari, režiseri, glumci, horovi.

To je grad-pozorište, grad-knjiga, grad-koncert, grad-izložba, grad-reč, grad pokret i slika. Čuvar duha, vere, nade i ljubavi. Grad koji dokazuje da arhitektura nije jedini mogući oblik istorije. Arhitektura je ovde sliv kamena i muzike, govora i boje. Ovde su gradska vrata umetničko platno, a putnik koji kroz njih prolazi može da oseti miris pejzaža i miris reke. Knjaževac je srpski Edinburg, posvećen umetnosti i kulturi, zapisao je Rade Damjanović u knjizi Timočka lira.

Kultura skupa, 
Nekultura skuplja

Ministarstvo kulture Srbije nije ove godine imalo novca za poluvekovnu manifestaciju, ali Festival kulture mladih Srbije zna da oslonac ima u opštini Knjaževac, koja ga snažno podržava svih proteklih decenija. Prvi čovek opštine Milan Đokić ima običaj da kaže: Kultura je skupa, a nekultura još skuplja.

I ovog leta početak jula u Knjaževcu, dakle, bio je u znaku Festivala kulture mladih Srbije, pedeset drugog po redu. Blizu hiljadu mladih ljudi sa publikom je podelilo svoj pogled na svet. Studenti Fakulteta umetnosti u Nišu fotografijom, slikama, stripom, pozorišne trupe pokretom rečju.

Mislim da je knjaževački festival interesantan kulturološki model kako bi trebalo da izgleda rad na promociji kulturnih dešavanja u  Srbiji. Jedinstven je slučaj da jedan grad pedeset dve godine organizuje jednu manifestaciju značajnu za kulturu Srbije – rekao je Slobodan Jovanović, profesor Univerziteta u Nišu.

Da mladima pokaže kako se i sa lokalnih stanica može u nebo, u Knjaževac je stigao hor “Viva voks“. Bili su tu i bendovi “Vang Gog“ i “Neverne bebe“.

Ne možemo da budemo neiskreni prema muzici, ne možemo da zloupotrebljavamo talenat, želimo da ljudima damo 300 posto sebe – rekao je nakon knjaževačkog koncerta frontmen “Nevernih beba“ Milan Đurđević.

Sa mladim čuvarima tradicije došli su i Veliki narodni orkestar RTS-a, pevači u čijim pesmama se još mogu pronaći tragovi tradicionalne muzike: Gordana Lazarević, Biljana Jeftić, Aleksandar Ilić.

Tako je bilo ovog leta u Knjaževcu. Po 52. put varođ je bila pozornica, sa koje će neko od mladih ljudi vinuti u veliki umetnički svet. Ovde su počinjali Stefan Milenković, Ljiljana Blagojević, Gorica Popović, Mirjana Karanović, Goran Paskaljević, “Galija“, “Riblja čorba“, brojni televizijski voditelji, snimatelji, reditelji…

Kada se posle više od pet decenija pogled usmeri ka njegovim počecima, može se s ponosom reći: više od 50.000 mladih stvaralaca predstavilo je ovde svoja umetnička ostvarenja. Gotovo da nema značajne ličnosti na kulturnoj i javnoj sceni koja nije učestvovala na Festivalu – kaže Slaviša Radenković, jedan od prvih učesnika, danas predsednik Organizacionog odbora Festivala.

Ove godine, 2013, Festival je organizacijom, produkcijom i ukupnim kvalitetom ponovo visoko pozicionirao Knjaževac na kulturnoj lestvici Srbije. Prema rečima predsednika Skupštine Festivala i direktora knjaževačkog Doma kulture Uroša Stanišića, pripreme za pedeset treći Festival su počele odmah. Dogodine će ova jedinstvena manifestacija, obećava, biti najbolja u regionu.

Tekst preuzet iz Nacionalne revije, piše Ljiljana Pavlović.