Etno centar „Knjaževac“ neguje tradiciju. Način pletenja nije se promenio do danas. Pletu se na pet igala, a vuna se boji na starinski način. Nekada su čobanice na Staroj planini plele čarape „vunenjarke“. Danas njihove praunuke izrađuju replike jednog od nacionalnih simbola Srbije koji se često nalazi i na listi poklona za strane diplomate. Raznovrsne u ornamentalnom komponovanju, maštovite u stilizaciji, dvopređne čarape su predstavnik folklorne naivne umetnosti.

Način pletenja nije se promenio do danas. Pletu se na pet igala, a vuna se boji na starinski način. Pletu se od vrha stopala prema peti. Od mašte pletilja zavisi kakve će se šare naći na čarapama. Obično su to motivi iz prirode: ptice, cveće, zvezde, a na nekima ima i geometrijskih figura.

Žene okupljene u Etno centru „Knjaževac“, pletenjem su počele da se bave u trenutku kada su ostale bez posla. Svoje iskustvo u tehnici izrade čarapa, ili pustovanja vune, rado bi prenele mladima, kaže jedna od pletilja, Dobrila Milenović.

Sama reč dvopređne, govori da se u pletenju koriste dve osovne boje, crna i crvena, priča Milenovićeva. Pletenje počinje od prstiju, što je karakteristično za ove čarape. U daljoj izradi koriste se kombinacije boja, pa se pletu cvetni dezeni, a često je prikazan golub. Za izradu jednog para potrebno je sedam radnih dana, ako se dnevno plete po 10 sati. Radimo po motivima čarapa iz zbirke Zavičajnog muzeja u Knjaževcu.

Muzej dvopređih čarapa iz perioda od 18. do 20. veka, postoji kao zasebna celina u Zavičajnom muzeju Knjaževac i jedinstvena je zbirka u svetu. Najveći broj čarapa prikupio je i zaveštao Muzeju bračni par Vidosava i Svetozar Popović, koji su bili učitelji u staroplaninskim selima, još pre Drugog svetskog rata.

Zbirka danas broji blizu hiljadu pari čarapa, kaže Kurtićeva. Ono što je čini posebnom je jedinstveni album sa 240 čarapa nacrtanih u originalnoj veličini i boji.

Dvopređne čarape, bile su i deo devojačke spreme. Nosile su se u svečanim prilikama, na sahranama, a različite su i čarape za muškarce i žene, kao i za devojke. Najlepše šare nalazile su se na vidljivim delovima, ali neretko su ukrašavani i ostali delovi čarapa. Vredne pletilje iz „Etno centra“ ističu da bi dvopređne čarape svakako trebalo zaštiti kao jedan od srpskih brendova.

(Novosti)