Srbija ima pogodnu klimu za razvoj vinarstva i vinogradarstva, u kojima leži ogroman privredni potencijal zemlje.
Međutim, prema ocenama vinara Srbije na Sajmu vina u Beogradu, ne ulaže se dovoljno u tu oblast,.
Na Sajmu vina „Beo wine fair“, na kome učestvuje više od 140 vinara i vinarija, proizvođača opreme za vinarstvo i vinogradarstvo, iz 11 zemalja, vinari iz Srbije složili su se da iako u zemlji nema dovoljno površine pod vinogradima, srpska vina po kvalitetu ne zaostaju za najkvalitetnijim svetskim vinima, što dokazuje uspeh na najprestižnijim svetskim takmičenjima.
Vlasnik vinarije Aleksandrović, koja je dobitnik brojnih svetskih priznanja, Božidar Aleksandrović, rekao je za agenciju Beta da država treba da pomogne vinarima u podizanju zasada vinove loze, opremanju vinarija, da „postavi pravila igre“ i usmerava proizvođače ka kvalitetu.
„Svedoci smo zemalja u okruženju koje veliki akcenat stavljaju na vinogradarstvo, vidimo kako je agresivna kampanja hrvatskih i makedonskih vinarija, iza kojih stoji država, mi smo više prepušteni sami sebi“, rekao je Aleksandrović.
On je dodao da postoji „ogroman“ privredni potencijal u vinarstvu Srbije, i da se od srpskih vina može napraviti „velika priča“ razvojem vinskog turizma.
Srbija, prema njegovom mišljenju, treba da radi na promociji srpskih vina i brendiranju jedne vinske regije, na primer Šumadije.
„Svedoci smo neverevatnog uspona Toskane kao vinske regije, Pijemonta, Istre u Hrvatskoj. Optimista sam da će Šumadija biti srpska Toskana, biće to jednog dana, a kada, videćemo“, rekao je Aleksandrović.
Vinarija Aleksandrović nalazi se u Topoli, ima 75 hektara vinograda i godišnju proizvodnju od 350.000 do 400.000 boca. Od ukupne proizvodnje 25 odsto se izvozi u Japan, Kinu, Rusiju, zapadnu Evropu, Ameriku.
Da država treba više pažnje da obrati na vinare u Srbiji slažu se i predstavnici Kraljevske vinarije, koja je deo Zadužbine kralja Petra Prvog Karađorđevića na Oplencu.
„Najveći problem vinara u Srbiji jeste to što država ne stoji iza vinara. Možete da odete na štand Hrvatske, Makedonije, i uverite se da u finansijskom i organizacionom smislu iza njihovih vina stoji vlada, a iza nas niko. Vinari iz Srbije ne dobijaju nikakve subvencije“, kazao je za agenciju Beta upravnik Zadužbine kralja
Petra Prvog Dragan Reljić.
On je dodao da Srbija može da se meri sa svim svetskim vinarima, i da su najveći svetski stručnjaci visoko ocenjivali kvalitet vina iz Srbije.
Reljić je naveo da Kraljevska vinarija proizvodi oko 40.000 litara vina godišnje, i da je njihova parola „Što manja količina, to veći kvalitet“.
Menadžer vinarije „Zvonko Bogdan“ iz Subotice Zlatko Živanić ocenio je da svet do skoro nije bio upoznat sa kvalitetom srpskih vina, ali da su u poslednjih pet godina srpske vinarije sve nagrađivanije i sve zapaženije na prestižnim svetskim takmičenjima.
„Na sajmovima u Londonu, Beču, Pragu, Briselu, Italiji, Srbija osvaja sve više zlatnih medalja što otvara vrata svim vinarima iz Srbije. Kada jedan vinar osvoji takvu medalju, najveće beneficije ima on, a posle njega i svi ostali vinari jer to pokazuje svetskoj sceni da se vrhunsko vino proizvodi u Srbiji, a srpskim vinarima daje šansu da nađu distibutera i izađu na svetsko tržište“, kazao je Živanić za agenciju Beta.
On je dodao da je vinarija „Zvonko Bogdan“ prošle godine povećala proizvodnju za 40 odsto, odnosno da ima 56 hektara vinograda i proizvodi oko 250.000 litara vina godišnje. Izvoze u Crnu Goru, BiH, Hrvatsku, Austriju, Nemačku, Dansku, Češku i Ameriku.
Za štandom vinarije „Zvonko Bogdan“, koji je uređen kao replika sobe na salašu kako bi se posetiocima preneo duh nekadašnjeg života na Paliću i u Vojvodini, rečeno je da turisti i u okviru ponude Turističke organizacije Subotice mogu obići vinariju, ali i prisustvovati brojnim predavanjima, seminarima i degustacijama.
Na Međunarodnom sajmu vina, koji će na Beogradskom sajmu trajati još danas, biće dodeljene nagrade za najbolje domaće vino, najbolje vino manifestacije i nagrada za najboljeg somelijera.
(Info: Akter)
