Sredstva iz programa IPARD, koja nam pripadaju od 2016, koristiće se kao refundacija za već uložen novac u proizvodnju ili mehanizaciju. Srpskim seljacima iz pretpristupnih fondova EU stiže 175 miliona evra
Srpskim poljoprivrednicima će od kraja ove godine na raspolaganju biti 175 miliona evra iz pretpristupnih fondova Evropske unije (IPARD).
Ova suma predviđena je za period do 2020. godine, a pravila nalažu da poljoprivrednik koji konkuriše mora da obezbedi – najčešće preko bankarskih kredita – punu sumu novca koju je planirao da uloži u mehanizaciju ili proizvodnju, a onda mu EU, nakon realizacije, refundira i do 70 odsto potrošenih sredstava.
Veliko interesovanje
Interesovanje je već veliko, a ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković kaže za Kurir da se nada da će novac za sve ponuđene sektore – voće i povrće, meso i mleko, kao i oblast primarne proizvodnje i prerade – biti potpuno iskorišćen.
– Trenutno je najveće interesovanje za nabavku nove mehanizacije, a pre svega traktora. Za utrošak dela fondova namenjenih ovoj oblasti ne očekujemo veće probleme u realizaciji s obzirom na to da su kao mera jednostavni za proveru i isplatu – kaže ona i dodaje:
– Nadamo se da će mnogo zahteva iz oblasti primarne proizvodnje ići na nabavku opreme za navodnjavanje i protivgradnih mreža, podizanje staklenika i plastenika, kao i unapređenje objekata i opreme za držanje životinja u oblasti proizvodnje mleka i mesa. Ovo je vid podrške koji može da unapredi konkurentnost naših poljoprivrednika kako bi olakšali tranzicioni period do ulaska u EU, kada će ta podrška biti višestruko veća.
Ministarka naglašava da je trenutno najveći problem zapošljavanje dovoljnog broja službenika koji će sa seljacima raditi na konkurisanju za novac, ali da se rešenje nazire. Prema njenim rečima, od velike pomoći su iskustva iz regiona, odnosno izbegavanje problema s kojima su se „komšije“ susretale pre nas.
Poruka iz regiona je jasna – biti spreman, to je sve. Tako bar u razgovoru za Kurir kaže Dejan Židan, ministar poljoprivrede Slovenije.
Biti spreman
– Veoma je važno kako je država pripremljena. Međutim, poljoprivrednik treba da ima na umu da o sebi uvek mora sam da brine, jer ovo nije isključivo stvar države. Kad je reč o uzimanju novca iz fondova EU, najbolje bi bilo kad bi se poljoprivrednici udružili. Ukoliko idu pojedinačno, znatno je teže – kaže Židan, navodeći da je seljacima u Sloveniji iz evropskih fondova na raspolaganju 323 evra po hektaru zemlje.
Ozbiljne procedure
NIŠTA BEZ BANAKA
Monika Kosmač iz slovenačke vinarije „Vipava“ kaže da je novac iz evropskih fondova najbolje iskoristiti za modernizaciju poslovanja.
– Mi smo novac uložili u obnovu sistema za preuzimanje grožđa, dokupili smo novu opremu za tehnološki deo, ali i opremu za punjenje boca. Nije lako doći do novca iz evropskih fondova, procedure su ozbiljne, a u svemu je važno da oni koji konkurišu imaju i podršku banaka. Jer, najpre se novac investira u nešto, pa se tek onda refundira iz fondova EU – kaže ona za Kurir.
Izvor: Kurir
