Broj pregleda

Stari običaji: Svadbe

Kao što u Srbiji i danas opstaje sijaset veoma starih običaja koji prate čovekov život, od rođenja do smrti, tako se i mnoštvom običaja prate razni poslovi. U prošlosti je svadba, jedan od najvažnijih narodnih običaja, bila uslovljena čitavim nizom letnjih i jesenjih poljoprivrednih radova koji su se morali završiti da bi se pripremilo svatovsko veselje. Znalo se, kada se podigne letina i skloni na sigurno, te prođe senokos i oberu se vinogradi, nastaje vreme za svatovska veselja.

468

Danas je taj lep običaj (čak i na selu) donekle izgubio na značaju, a svadbe su sve ređe i sve više u poznijim godinama, jer se mladi žene i udaju pošto im prođe prva i druga mladost.

Nekada je po selima bilo uobičajeno da se momci žene između 18 i 20 godina, a devojke udaju posle 16. godine, jer je momak u pravilu trebalo da bude stariji od svoje izabranice.

Opšte pravilo nije se svuda poštovalo pa su zabeleženi slučajevi sklopljenih brakova između dečaka od 12 do 14 godina i primetno starijih devojaka, posebno u zadružnim i imućnim kućama koje su na taj način dolazile do dragocene radne snage.

„U Lužnici i Nišavi ženili su i decu od 13 godina s devojkama od preko 20, pa se moglo desiti da su takve mladoženje njihove žene nosile na rukama“, beleži jedan od najuglednijih etnologa prof. dr Borivoje Drobnjaković. Danas ne samo da nema takvih „venčavanja“ već su i sklapanja brakova punoletnih osoba u mnogim delovima Srbije postala prava retkost.

Tu nedavno mi je pričao matičar iz Azanje, kako se četrdesetih godina dvadesetog veka u toku jeseni venčavalo stotinak mladih parova, da bi u ova naša vremena on venčavao desetak parova u toku čitave godine. Treba naglasiti kako se u narodu sklapanje braka smatra kao kolektivan čin uspostavljanja veze između dve porodične zajednice, u kome učestvuje šira društvena zajednica jednog ili dva sela.

Samo na taj način se može razumeti veliko angažovanje obe porodice u brojnim „poslovima“ koje Drobnjaković izdvaja i sistematizuje u opšte rasprostranjene delove svadbe: pozivanje svatova, okupljanje i odlazak iz mladoženjine mladinoj kući, preuzimanje mlade, odlazak na venčanje u opštinu i crkvu, povraćaj svatova u mladoženjin dom, svečani obed, prikazivanje svatovskih i predaja mladinih darova, svođenje mladenaca, svadbeno jutro i isprćaj svatova.

Običaj je u mnogim krajevima Srbije da se svatovi pozivaju na nekoliko dana pred svadbu. Buklijaš, mlađe čeljade iz mladoženjine kuće, s buklijom (čuturom) napunjenom vinom ili rakijom i okićenom peškirom i cvećem, ide po selu pozivajući svatove.

U Kusiću (južni Banat) kod Bele Crkve, mladoženja s prijateljima i mladima iz rodbine dan uoči svadbe s okićenom flašom u ruci poziva svadbare, koji kite bukliju domaćim novčanicama i devizama. Obredom komanduje „žarač“, okićen vencem ljutih crvenih paprika i sa bičem u ruci. On je kao i „čauš“, „čaja“ „buklijaš“, „lažlja“, upadljivo obučen i iskićen, da bi na sebe skrenuo pažnju „zlih očiju“ i odstranio opasnost od mladenaca. Inače među svatovima najvažniji likovi su: kum, stari svat, dever (momkov mlađi brat) bajraktar, čauš i vojvoda. U svatovskom veselju učestvuju i „pjevačice“, „pevice“, „venčarice“, „djeveruše“, „enđe“, „enđebule“, – devojke koje prate mladu i pesmom zabavljaju svatove, zatim „kume“, „počasne babice“, „posnaše“ i druge ženske zvanice koje prouzrokuju veliku viku i ciku, kako bi oterele nečiste sile od mlade.

Ostali koji prisustvuju ovoj veseloj i bučnoj svetkovini su: „pustosvati“, „oblaporuše“, „čankolizi“, „guzani“. Kum i stari svat („starojko“) su „zakonici“, svedoci u civilnoj i crkvenoj ceremoniji venčanja, kojima se na svadbenom ručku daje počasno mesto i ukazuje naročita pažnja.

Za kumove su u prošlosti najčešće birani kršteni kumovi. Ranije je bio obavezan brak koji se zaključivao u verskim institucijama, a od stupanja na snagu građanskog zakona o braku, 1946. punovažan je samo civilni brak, dok je venčanje u crkvi prepušteno volji građana.

(Tradicija/ Stari običaji: Redakcija/Forum Srbija)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Povezano

VESTI IZ KATEGORIJE