Buđenje i ustajanje. Tako počinje svaki novi školski dan. A ona stoji tu , kao i svih prethodnih godina. Stara, ali uvek raspoložena za nas, njene verne đake.
Škola u Vasilju je osnovana 1885. godine. Kroz nju su prošle mnoge generacije učenika. Očuvala je svoj sjaj i istrajnost. Samim ulaskom u učionicu moje škole oseća se toplota, mir i rad.
U mojoj školi ima jedanaestoro učenika. Dvoje predškolaca, četvoro prvaka, troje učenika drugog razreda i po jedna učenica u trećem i četvrtom razredu. Svi se veoma lepo slažemo , igramo, družimo, a najvažnije od svega, učimo. Za dobro vladanje , uspehe na takmičenjima i uspešno obrazovanje do četvrtog razreda zaslužna je naša učiteljica Dijana. Ona nam uvek u svemu pomaže.
Gleda nas sve podjednako i ne pravi razlikemeđu nama. Stroga i pravedna, pa je zato još više poštujemo. Deca, kao i ja, pisaće o svojoj školi. Neka sa osmehom, neka sa željom da se što pre završi školski dan….
Klupe će nas ipak nemo čekati da ih dodirnemo. Onda sledi kraj predavanjima i tišina. Idemo svojim kućama, a škola ostaje sama i tužna.
Jedno je sigurno-bez škole svet ne bi mogao da funkcioniše.
Kreativna radionca ‚‚Škola je jaka do poslednjeg đaka“
Napisao: Veljko Cvetković, učenik II razred
Osnovna škola u Vasilju
(Ovi tekstovi su deo projekta ‚‚Škola je jaka do poslednjeg đaka“ koji je sufinansiran iz javnih sredstava Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti školstva u Opštini Knjaževac, pogotovu na seoskom području, kao i širem informisanju javnosti o ovom kraju).
