Vremenski uslovi ne prijaju ozimoj pšenici, koja je posejana na oko 520.000 hektara. Hlebnoj žitarici treba visok površinski sloj snega da zaštiti useve.
Mraz koji se najavljuje ovih dana neće prijati ozimoj pšenici. Njive su ogoljene i bez snega, pa ovakvi vremenski uslovi sigurno će uticati na ovogodišnji rod. Prema rečima stručnjaka, pšenice na njivama ima za nekih 10 do 15 odsto manje nego prethodne godine.
– Imali smo dug period setve u 2016. godini – objašnjava Vukosav Saković, predsednik Udruženja „Žita Srbije“. – Oko 50 odsto je zasejano u optimalnom roku, i ta pšenica se dobro drži. Razbokorila se i mrazevi joj manje smetaju. Nismo imali sreće da padne sneg, već je golomrazica, pa sva pšenica, van optimalnog roka, ima dodatnih problema zbog niskih temperatura. Tu će biti određenih gubitaka u prinosu, ali je još rano davati neke procene.
Kako priča Vukosav Saković, setva je išla dosta kasno, pa su pojedini poljoprivrednici pšenicu sejali i u decembru. Neke procene su da je ona posejana na oko 520.000 hektara.
– Ima još neprijavljenih posejanih njiva, ali je sigurno da je površina pod pšenicom manja za nekih 15 odsto u odnosu na prošlu godinu – kaže Saković. – Pšenici bi sada najviše prijalo da padne sneg, da je pokrije. Samo ispod snežnog pokrivača može fino da se razvija. Ako se to ne dogodi, sigurno da će biti određenih problema i smanjenog roda.
Pojedini ratari kažu i da pšenicu seju samo zbog plodoreda, jer je zrnu niska cena, pa im se ne isplati. Ima i onih koji seju pšenicu sa „tavana“. Time, ne samo da umanjuju rod, već i obaraju kvalitet zrna. Nedeklarisano seme nanosi štetu i ratarima, ali i celokupnoj domaćoj proizvodnji, jer Srbija polako gubi rejting proizvođača vrhunske pšenice. Inače, naša zemlja i dalje nema Pravilnik o razvrstavanju pšenice po kvalitetu, pa svako zrno ima istu cenu.
MRZNE I JEČAM
UZ ozimu pšenicu na njivama su ječam i uljana repica. Prema rečima Sakovića, u istim problemima je i ječam, kao i pšenica. I njemu treba sneg kako bi se normalno razvijao.
– Uljana repica je kultura koja se polako širi i ratari je rado prihvataju – ističe Saković. – Ona je prilično osetljiva na ovakve mrazeve i sigurno se zaseje na više od 20.000 hektara.
(Večernje novosti)
