U Srbiji je voćarstvo daleko najprofitabilnija poljoprivredna grana, pogotovo u područjima sa adekvatnim geografskim i klimatskim predispozicijama. Srbija ima odlične agroekološke uslove za proizvodnju voća, ali ti uslovi nisu dovoljno iskorišćeni, što govori podatak da se u Srbiji pod voćnjacima nalazi svega 239.000 ha, što čini 4,68 % od ukupne poljoprivredne površine, odnosno 5, 36 % obradive površine.
Borovnica je relativno nova kultura i kod nas još uvek nedovoljno poznata. Ona je voćna vrsta koja zaslužuje veliku pažnju. Borovnica je voćna vrsta čiji je vek trajanja preko pedeset godina. Zbog svojih lekovitih svojstava ona je veoma tražena voćna vrsta. I pored povećanja svetske proizvodnje, njena cena je i dalje visoka. Gajenje borovnice može proizvođačima doneti dobar profit, ali i zahteva veoma ozbiljna ulaganja u njenu proizvodnju.
Podizanje zasada borovnice iziskuje mnogobrojne profit faktore, kao i kvalitetan i obučen kadar.
Ono što smanjuje rizik proizvodnje borovnice, a istovremeno je i čini savremenom, jeste:
- nabavka sadnica najkvalitetnije proizvodnje,
- postojanje izvora i bunara na zemljištu u posedu,
- nabavka i instalacija sistema protiv izmrzavanja, protivgradne mreže, sistema za navodnjavanje (kap po kap)
Zasadi visokožbunaste borovnice podignuti u jesen, u prvoj godini po sadnji razvijaju snažne izdanke, a već u trećoj godini mogu doneti značajnu količinu roda čija vrednost pokriva troškove tekuće proizvodnje. Borovnica se sadi na prethodno pripremljenom zemljištu. Umesto klasične pripreme cele površine, danas se sve više preporučuje: sadnja u kanale (rovove), sadnja u iskopane jame i sadnja na lejama (bankovima). Zbog najboljeg iskorišćenja svetlosti, preporučuje se da pravac redova bude sever-jug. Rastojanje između sadnica je u zavisnosti od bujnosti sorte, između redova 2,5-3 m, a u redu od 1 m za manje bujne (Bluta), do 1,5 m za bujne sorte (Blukrop). Imajući u vidu pozitivna iskustva u sadnji borovnice, najpreporučljiviji način je postupak sadnje u rovove uz posebnu pripremu svakog sadnog mesta.
PROČITAJ I…
Da li ste probali salatu od kadifice?
Sadnja u kanale (rovove) obavlja se u prethodno dobro pripremljenom zemljištu gde se obeleži pravac redova, zatim se pristupa otvaranju rovova – brazdi dubine do 30 cm u koje se do jedne polovine dubine unosi strugotina od četinara. Nakon unošenja strugotine se vrši obeležavanje i priprema svakog sadnog mesta posebno (opis u delu sadnja u jame). Sadnja u iskopane jame podrazumeva da se na dno jame, čije su dimenzije 60-70 cm širine i 30 cm dubine postavi slama do visine od nekoliko cm. Sadnica treba da viri iznad površine zemljišta za ¼ visine kontejnera.
Sadnja na lejama(bankovima) zahteva besprekornu pripremu zemljišta pre sadnje, iz razloga što mašina za pravljenje bankova u jednom navratu postavlja i foliju i creva za zalivanje. Poželjno je da bankovi budu što veće visine, a da je folija boljeg kvaliteta zbog otpornosti na činioce sredine i mehanička oštećenja.
Izvor: Domaćinska kuća Autor: Milica Lukić
