Na obali Svrljiškog Timoka, u selu Rgošte, nalazi se na daleko čuveni bazen ,,Banjica“.
Za ovaj prelepi kupališni kompleks čulo se širom Srbije i Evrope, jer je zaista jedinstven u zemlji i to najpre zbog veoma dobre i termalne vode koja nadolazi iz izvorišta Banjica.
U okviru kompleksa ,,Banjica“ turisti mogu uživati u čarima olimpijskog bazena, kao i dečijeg Akva parka i termalnog izvorišta.
Predeo oko samog bazena je bajkovit, obojen zelenom šumskom bojom, prelepim pejzažima što stvara pravi užitak svakom posetiocu Knjaževca, odnosno kupališnog kompleksa.
Inače, kada kažemo olimpijski bazen, mislimo na bazen dužine 50 m i širine 25 m.
Knjaževac tokom leta postaje pravi centar svih dešavanja u ovom delu Srbije, jer pored kupališnog kompleksa turisti mogu da obiđu razne destinacije, crkve i nalazišta, kao i samo gradsko naselje koje je veoma uređeno.
Vredno je reći da je bazen posećen i tokom zimskih dana jer je tokom zime pokriven i kao takav jedan je od najlepših objekata te vrste u Srbiji.
Takođe, mnogi srpski sportisti dolaze na pripreme na bazenu Banjica.
BANJICA POZNATA I RIMLJANIMA…
Rimski legionari kupali su se u Banjici, a o tome svedoče ostaci nekadašnjeg rimskog kupatila. O lekovitim svojstvima izvorišta na Banjici svedočanstvo je 1864. godine ostavio austrijski putopisac Feliks Kanic.
Feliks Filip Emanuel Kanic (nem. Felix Philipp Emanuel Kanitz; Budimpešta, 2. avgust 1829 — Beč, 8. januar 1904) je bio austrougarski putopisac, arheolog i etnolog i jedan od najvećih poznavalaca jugoistočne Evrope. Bio je kraljevski ugarski savetnik i vitez austrijskog ordena Franje Josifa, nosilac medalje za nauku i umetnost, nosilac srpskog Takovskog ordena i ordena Svetog Save i počasni član Kraljevske saksonske akademije nauka.
Rođen je u Budimpešti, kao sin jevrejskog fabrikanta, čija se familija doselila iz Nemačke sredinom 18. veka. Studirao je umetnost na Bečkom univerzitetu. Prvo se bavio muzikom, a onda slikarstvom i postao dobar crtač. Najviše je slikao akvarelom i tušem. Od 1858. godine putovao je po južnoslovenskim krajevima – Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji, Bugarskoj, Bosni i Makedoniji. Posebno je pažljivo beležio arheološke i geografske podatke i pravio dobre ilustracije arhitektonskih ostataka, crkava, ljudi itd. Putujući, postao je etnolog južnih Slovena. Evropi su njegovi radovi bili zanimljivi jer su prikazivali malo poznato područje, da bi kasnije njegov rad inteligentnog amatera bio prevaziđen napretkom naučne etnologije.
Posle putovanja po Srbiji, Kanic je objavio dva dela manjeg obima: Rimski nalazi u Srbiji (nem. Die römischen Funde in Serbien), objavljeno u Beču 1861. i nekoliko godina kasnije – Srpski vizantijski spomenici (nem. Serbiens byzantinische Monumente, Beč, 1864). Jedno od njegovih najznačajnijih dela i vrhunac arheoloških istraživanja je Rimska studija (nem. Römische Studien in Serbien) u kojoj je istakao zalaganje da se spreči uništavanje kulturnog blaga.
Tekst o Feliksu preuzet / Wikpedia
VODA KONSTANTNE TEMPERATURE 28 STEPENI
Kako nam je rečeno, a i godinama unazad se o tome govori, voda u bazenima je konstantne temperature 28 stepeni.
U sebi sadrži magnezijum, selen, magan, radon i fluor.
LEČENJE I UŽIVANJE
Banjica je mesto za uživanje, a mnogi turisti koji svake godine posećuju naš lepi grad kažu da im je voda sa bazena uspešno pomogla da izleče razne bolesti kao što su išijas, reuma i razne bolesti disajnih organa.
Tekst nastao u okviru projekta ,,Priordne lepote Knjaževca“ koji je podržan od strane Opštine Knjaževac.
